PITALI STE:

Obraćam vam se zbog svog supruga. Ne mogu da podnesem njegovu ljutnju i mislim da je preterana i često neopravdana. Ljuti se za svaku sitnicu, svoja nezadovoljstva izražava vikanjem i grubim nastupom.  Često dolazi u sukob sa mojim roditeljima, sa tatom se nikao ne slaže i na njegove savete reaguje ljutito, niti želi da priča na tu temu. Ti saveti su dati su u najboljoj nameri, ali on može da ih ne prihvata, da pri tom ne reguje tako ljutito. Mi smo u baku tek od nedavno, ali smo u vezi bili više godina. Osećam kako se udaljavam od njega, kao da se moja osećanja gase i ne mogu da verujem da je tako. Veoma sam zabrinuta za njega, a i za nas. Ne znam kako da komunicaram sa njim, šta smem da kažem, a šta ne. Milsim da je njegovo ponašanje često neprihvatljivo i da bi mogao da reaguje sasvim drugačije. Interesuje me mišljenje psihologa o ponašanju mog supruga.

ODGOVORILI SMO:

Početak braka i zajedničkog života (ne znamo da li ste pre braka živeli zajedno) predstavlja situaciju koja zahteva definisanje uloga i pre svega granica u odnosu na porodice porekla. Roditelji su svakako zainteresovani da „pomažu“ svojoj sada odrasloj deci, makar samo kako vi navodite, davanjem dobronamernih saveta. Zadatak bračnog para je između ostalog i postavljanje granice u odnosu na učešće porodice porekla (mi-oni). Ljutnja je često u funkciji postavljanja granica. Umesto da nastojite da problem rešite tako što očekujete da se partner ljuti na po vama primeren način ili da se ne ljuti i umesto da ponašanje svojih roditelja tumačite partneru ili partnerovo ponašanje opravdavate vašim roditeljima, funkcionalnije je za vaš brak da razgovarate na temu kako vaš partner vidi vaše roditelje i u kojoj meri želi njihovu uključenost i u kojoj oblasti, kao i da vi iste stvari definišete u odnosu na partnerovu porodicu porekla. Zajednička očekivanja u korist zadovoljavajućeg braka su svakako dobrodošla.
Takođe, bilo bi funkcionalno da sebi definišete koja to partnerova ponašanja nećete tolerisati i to mu saopštiti na jasan i pozitivan način, možda čak i u duhovitom tonu: Npr. „Ja verujem da kada si ljut želiš da urlaš, udariš, vređaš i isto tako znam da je moj voljeni mužić gospodar svoje ljutnje, sposoban da se iskontroliše… Ako to mužić ne bude radio, njegova voljena ženica će…“
Ovaj odgovor ne sadrži mišljenje psihologa o ponašanju vašeg supruga, kao što to tražite u vašem pitanju, jer smo smatrali da je efikasnije dati vam jedan drugačiji okvir za razmišljanje, a koji bi bio u funkciji rešavanja problema.