Zamislite da ste osoba koja je ponekad tužna bez razloga, boji se nekih stvari kojih se uglavnom drugi ljudi ne boje, imate manje strpljenja za ljude oko sebe, povremeno imate ideje koje drugi ljudi ne razumeju, možda patite od migrena, ponekad osećate čudne trnce po telu, a možda Vam je samo dosta svega i pukne Vam film, možda ste spremni da kritikujete supružnika ili vlast, možda za nečije standarde jedete premalo ili previše. Način na koji bi ovi ili slični problemi bili shvaćeni i tretirani se menjao kroz vekove. Na sledećih par strana provešćemo Vas, koristeći našu brzu i bezbednu vremensku mašinu, kroz različite načine tumačenja i tretmana Vašeg mentalnog zdravlja.
5000. godina p. n. e. – verovalo bi se da su Vaši problemi rezultat zaposednutosti demonima i zlim silama, te da zasluženo trpite. Do toga je došlo jer niste poštovali rituale bogova ili ste se oglušili o norme svoje kulture. Način na koji biste bili lečeni je bičevanje, sakaćenje, neki obred žrtvovanja, a vrlo je velika verovatnoća da bi na Vama bila upotrebljena i trepanacija.
Trepanacija je izraz za bušenje rupa u lobanji ne bi li demoni mogli da izađu iz glave zaposednute, odnosno bolesne osobe. Ova metoda se zadržala kao metod lečenja vekovima.
Period srednjeg veka – ovaj period Vam ne bi doneo nimalo olakšanja. I dalje bi Vaši problemi bili tumačeni kao pravedna kazna za Vašu grešnost i kao dokaz Vaše veštičije prirode. U ovom periodu biste zajedno sa fizički bolesnim osobama, leproznima, lutalicama i siromašnima bili proganjani iz gradova, zatvarani u manastire, ponirani u vrelu vodu, vezivani u lance, izlagani bolnoj proceduri priznavanja greha ili spaljivani na lomači. Egzorcizam, najčešće korišćeni ritual u ovo doba u ove svrhe, naročito su primenjivali sveštenici u svojim hramovima.
1406. godina – U Valensiji je osnovan prvi azil za mentalne poremećaje na svetu. Pošto se na Vas zbog Vaših problema gleda kao na grešnu osobu, u ovakav azil ne biste bili smešteni sa ciljem da dobijete pomoć nego da bi Vaša okolina bila zaštićena od Vas i da biste bili kažnjeni. Lancima bi bili okovani za zid mračne i vlažne ćelije, u takvom položaju da ne biste mogli da legnete. Sve vreme biste sedeli u prostoru koji nikad ne bi bio čišćen. Povremeno bi Vas zajedno sa drugim zatočenicima prikazivali zainteresovanoj publici koja bi plaćala takve predstave. Takvi azili su postojali širom Evrope i Amerike sve do početka 19. veka.
1716. godine – Objavljeno delo Onanija u Londonu u kojem se prvi put govori da je ludilo posledica masturbacije, odnosno opšti uzrok svih mentalnih poremećaja. Iz ove teorije proizašle su ideje o tretmanu mentalnih poremećaja koje podrazumevaju kastraciju, sakaćenje polnih organa usijanim metalima, bičevanje, obrezivanje, sterilizaciju.
1799. godine – To! Posrećilo Vam se – pacijent ste pariške bolnice Bisetr u kojoj radi Filip Pinel, humanitarni reformista – tvorac moralne terapije. Pinel bi na Vas gledao kao na, u osnovi normalnu osobu, koja je izgubila moć normalnog razmišljanja zbog stresa. Bili biste podsticani da diskutujete o svojim problemima individualno ili grupno, a sa Vama bi radili prvi radni terapeuti. Ova metoda je i pored visoke efikasnosti ubrzo proglašena nenaučnom. To je bio jedan od, do tada retkih momenata, kada su osobe koje imaju neke emocionalne teškoće posmatrane i tretirane sa poštovanjem.
Početak 19. veka – na Vaše tegobe, od sada pa na dalje, najčešće će se gledati kao na rezultat nekog organskog ili biohemijskog disbalansa. Nagli razvoj prirodnih nauka i odvajanje nauke od religije u ovom periodu dovešće do intenzivnog traganja za tim kako da Vam se pomogne različitim lekovima ili fizičkim tretmanima. Iako se sada na Vaš problem više ne bi gledalo kao na greh, i dalje bi nad Vama bile primenjivane neke bolne procedure u svrhu dijagnostike i lečenja a na Vas bi se gledalo kao na žrtvu organskog poremećaja nad kojim nemate moć. Zbog toga bi Vaša sudbina bila u rukama ostalih članova porodice koji bi mogli mimo Vaše volje da Vas smeste u bolnice u kojima ste mogli biti zadržani tokom potpuno nepredvidljivog roka, možda i doživotno. Bilo je dovoljno da na zahtev ili prijavu supružnika budete smešteni u neku od ovakvih institucija. Takav pristup je bio rasprostranjen sve do sredine 20. veka. Vaše mentalno zdravlje je tokom ovog perioda potpuno izjednačeno sa fizičkim.
1851. godine – ukolike ste crnački rob u Americi, ako biste pri tome pokušali da pobegnete od svog robovlasnika, verovalo bi se da takva želja nije prirodna, nego da potiče od bolesti zvane drapetomanija. Za Vas bi se sloboda smatrala štetnom, jer se verovalo da rob u takvim uslovima poludi.
Do pre malo više od jednog veka ako ste žena koja pati od nekih emotivnih problema, uzrok tome bi mogao bio pripisan tome što Vam materica šeta po telu.
Početak 20. veka – Snažan preokret u tumačenju mentalnih poremećaja dešava se sa Frojdom i njegovom psihoanalizom. Prvi put u istoriji, u ovom periodu, Vaši problemi bi bili tumačeni kao izraz psihičkih konflikata. Repertoar tretmana se proširuje na psihoterapiju. Da ste tada živeli, pod uslovom da ste bili bogati, pomoć biste mogli da potražite u nekoj od privatnih psihoterapijskih klinika koje su u to vreme počele da se otvaraju.
30-e godine 20. veka – U ovom periodu iako bi se Vaši problemi moguće tumačili kao posledica neke vrste emocionalnih konflikata iz detinjstva, u psihijatrijskim institucijama je ipak dominantno bilo gledište da je u pitanju neka biohemijska neravnoteža te da je pravi izbor tretmana neki od fizičkih, a ne psiholoških načina lečenja. Osnovne metode kojima biste u tadašnjim psihijatrijskim institucijama bili tretirani bi bile insulinski ili elektrošok, šok metrazolom ili psihorirurškim metodama kao što je lobotomija, odnosno presecanje tkiva koje povezuje prednji deo sa ostalim delovima mozga.
Ugo Cerletti je jednom prilikom gledajući kako mesari onesposobljavaju svinje uz pomoć elektrošokova ne bi li ih umirili, došao na ideju da ovo “omamljujuće” sredstvo može primeniti i na psihijatrijskim pacijentima. Od tada je ovaj postupak poznat kao elektrokonvulzivna terapija.
Druga polovina 20. veka – Vaši problemi bi se tumačili kao rezultat kombinacije nekih uslova u kojima živite, načina na koji razmišljate i biohemijskog nesklada. Od 50-ih godina bili bi Vam ponuđeni različiti lekovi za regulaciju Vašeg emocionalnog stanja i uspostavljane biohemijske ravnoteže. Bili biste uključeni u razne forme grupnog rada ili biste mogli da posetite nekog psihoterapeuta.
10. oktobar 2017. godine – Svetski dan mentalnog zdravlja: Po savremenim kriterijumima mentalnog zdravlja skoro više od polovine svetskog stanovništva je barem nekad u životu imalo problem koji bi mogao biti dijagnostikovan kao neki od 400 aktuelno važećih mentalnih poremećaja. Sa jedne strane rešenje problema nudi preko 500 psihoterapijskih modaliteta, a sa druge strane ulažu se ogromna materijalna sredstva da se nađe medicinski sveti gral – gen odgovoran za psihopatologiju. Pri tome, ne treba zaboraviti da jedna milijarda svetskog stanovništva živi na rubu egzistencije, a da je svaka deveta osoba na svetu svakodnevno gladna.
Budućnost – Putovanje vremenskom mašinom se nastavlja. Šta donosi budućnost mentalnom zdravlju i kako li će emotivne probleme razumeti i rešavati naši daleki potomci?
Autori vremeplova: Milica Lazić i Vesna Gavrilov Jerković