Odgovor na pitanje iz naslova je vrlo jednostavan – trebaće vam jedna zastava, nekoliko minuta i novčanica od hiljadu dinara. Pre nego što vam se ovo učini previše poznatim, reći ću vam da se ovaj tekst odnosi na Predsedničke izbore u Sjedinjenim Američkim Državama kada su se u izbornoj trci našli Republikanac John McCain i Demokrata Barack Obama. Dakle, geografsko odredište ove priče je daleko od scene koju ste zamislili nakon prve rečenice, a sam recept za izbornu pobedu nije deo neke političke kampanje, već rezultat psihološkog istraživanja.

Tim istraživača koji su činili Travis Carter, Mellisa Ferguson i Ran Hassin su 2011. godine u prestižnom međunarodnom psihološkom časopisu objavili rezultate svog istraživanja, kojim su promenili izbornu volju nekolicini učesnika u istraživanju. Oni su testirali da li će jedno izlaganje ispitanika američkoj zastavi dovesti do toga da će posmatrači crveno-belih štrafti sa plavim kvadrom ispunjenim zvezdama promeniti svoje stavove, ponašanja i uverenja u smeru politički konzervativnije opcije. Osam meseci pre Predsedničkih izbora preko facebook-a su regrutovali 396 ispitanika kojima su za učešće u istraživanju dali novčanicu od hiljadu dinara, konvertovanu u američku valutu. Zatim su ih, nakon što su ispitali njihove političke stavove i nameru za glasanjem, slučajno rasporedili u eksperimentalnu i kontrolnu grupu. Ispitanici u eksperimentalnoj grupi su prošli kroz jedinstveno iskustvo, tako što im se u gornjem levom uglu upitnika koji su popunjavali pojavila američka zastava dimenzija 1,2 x 1,9 cm. Sa druge strane, oni manje srećni koji su se našli u kontrolnoj grupi osim upitnika ni u desnim ni u levim uglovima nisu dobili ništa. Ovaj eksperiment je u međuostalom i pokazatelj kako hiljadu dinara nije dovoljno, ako nije upareno sa još nečim. Kao što su predvideli, ispitanici koji su imali iskustvo sa zastavom 1,2 x 1,9 cm su nakon tog eksperimenta imali veću nameru da glasaju za McCaina-a, nego oni bez iskustva gledanja u zasatavu. Osim toga, gledanje u zastavu im je omogućilo konzervativnija uverenja, kao i promenu eksplicitinih i implicitnih stavova u korist republikanske opcije. Ali da stvar bude dugotrajnija, uspeli su da isprate ove ispitanike kroz nekoliko ponovljenih merenja, te su registrovali da su ispitanici koji su bili izloženi američkoj zastavi i nakon 8 meseci imali lošije mišljenje o Obami. Autorima istraživanja nakon zabeleženog ovog vremenski dugoročnog efekta, nije ostalo ništa drugo nego da u naslovu daju recept kako je dovoljno jedno izlaganje američkoj zastavi koje će dovesti do veće podrške za republikance nakon 8 meseci.

Da stvar bude gora, izgleda da se cela psihološka zajednica 2008. godine urotila protiv Baraka Obame, te je grupa od sedam istraživača sa Univerziteta u Floridi rešila da preobrati još nekoliko potencijalnih glasača. Oni su ispitanicima prikazivali zastavu Konfederacije koja predstavlja plavi iks ispunjen zvazdama na crvenoj pozadini. Njihova hipoteza je bila da će izlaganje zastavi Konfederacije povećati negativan stav prema afroamerikancima i samim tim doprineti smanjenoj spremnosti da se glasa za Obamu. Nakon uspešno potvrđenih hipoteza, autori u rezimeu rada zaključuju da je možda baš veća rasprostranjenost zastave Konfederacije na jugu zemlje doprinela suzdržavanju glasača da daju glas Obami zbog njegove rase. Na taj način je uspešno opravdan manji procenat glasova za Obamu preko zastave koja je glavni krivac za podsticanje rasizma.

Nažalost, ovo je samo jedno u nizu sličnih istraživanja koji su naišli na veliku citiranost u prošloj deceniji. To je išlo dotle da je dobitnik Nobelove nagrade za ekonomiju i psiholog Daniel Kahneman napisao otvoreno pismo zajednici u kom je pozvao istraživače da ponove svoja istraživanja pre nego što ih objave. Izgleda sa pravom, budući da je ova oblast u psihologiji doživela najveću krizu replikabilnosti, odnosno nemogućnosti dobijanja istih nalaza ponovnim sprovođenjem eksperimenta pod istim uslovima. Kritičari ove oblasti su u više navrata pokazali kako se u slučaju ovakvih istraživanja, registruje efekat eksperimentatora – odnosno to da eksperimentatorova očekivanja na kraju utiču na ishod istraživanja. Osim toga, u naučnim časopisima ovakvi nalazi su bili daleko objavljivaniji nego studije koje nisu našle slične efekte. Izgleda da vam kombinacija zastave i hiljadu dinara nije dovoljna, potrebno je da osim toga na svojoj strani imate i očekivanja koja ćete sami sebi potvrditi, kao i pristrasnost onih koji objavljuju vaše rezultate.