Ideja da su emocije i kreativnost povezani nije nova u psihologiji. Frojd je pretpostavljao da regulacija potencijalno preplavljujućih i osobi neprihvatljivih emocija može da doprinese kreativnosti kroz proces koji je definisao kao mehanizam odbrane pod nazivom sublimacija. Ovaj mehanizam predstavlja obradu i preusmeravanje neprijatnih emocija ka socijalno prihvatljivim reakcijama, npr. kada snažan bes osoba ne ispoljava agesivnim ponašanjem, nego ga preusmerava i izražava kroz neku formu umetničkog dela, društveno korisnog angažmana i sl.
Veliki broj istraživanja u savremenoj psihologiji donekle pružaju empirijsku potvrdu ovoj ideji. Već duže vreme rezultati ukazuju na povoljan uticaj pozitivnih emocija na originalnost i produkciju kreativnog sadržaja. Međutim, u poslednje vreme se naše razumevanje odnosa emocija i kreativnosti proširuje istraživanjem uticaja negativnih emocija na kreativne procese. Istraživači počinju da ispituju na koji način su povezani kreativnost i emocije kao što su bes, nezadovoljstvo, tuga, itd.
Emocije su prisutne tokom čitavog kreativnog procesa. Od osmišljavanja ideja, preko izlaženja na kraj sa preprekama do istrajavanja u sprovođenju određene kreativne akcije ili proizvoda. Umetnici, naučnici i ostali kreativni stvaraoci često opisuju kako tokom rada prolaze kroz čitav niz emocija. Gde tipično u počektu, dok još nemaju jasnu ideju o projektu koji otpočinju, osećaju anksioznost i frustriranost, zatim zadovoljstvo i zanos dok doživljavaju inspiraciju, kao i nezadovoljstvo i patnju u fazi dužeg angažovanja oko izrade i dovršavanja početne zamisli.
Neke od psiholoških teorija ovu vezu objašnjavaju time da ljudi koriste emocije kao izvor informacija koje služe nošenju sa situacijom. Tako nam negativne emocije signaliziraju da postoji problem koji treba rešiti, da u nečemu treba istrajati i sl. Na taj način nas negativne emocije koje osećamo povodom npr. gubitka posla mogu motivisati da razmišljamo na koje sve načine možemo doći do novog posla, umerena količina besa može da podstakne na osmišljavanje kreativnih načina za prevazilaženje neke nepravde, itd. Za razliku od negativnih, pozitivne emocije nam signaliziraju pozitivan kontekst ili ishod što nekada dovodi do preuranjenog smanjivanja napora koje ulažemo da neki posao obavimo. Ovo je u skladu sa nalazima da kod dugotrajnijih kreativnih projekata benefit od pozitivnih emocija opada sa vremenom. Drugim rečima, rezultati istraživanja nam ukazuju da su pozitivne emocije više od koristi kada se započinje sa kreativnim projektom jer doprinose fleksibilnosti u razmišljanju, dok negativne emocije pospešuju kasnije faze kreativnog procesa kroz istrajnost u sprovođenju. Međutim, sve ovo važi samo u slučaju umerenog stresa. Odsustvo stresa, kao i izuzetno stresne okolnosti, naročito one u kojima osoba nema doživljaj da može bilo kako da utiče na situaciju, nepovoljno utiču na kreativni proces. Takođe, važno je da imamo u vidu da iste okolnosti ne utiču jednako na svaku osobu, pa tako istraživanja pokazuju da će stresogene situacije biti više stimulativne u pogledu kreativnosti za osobe koje nisu sklone da reaguju anksioznošću, dok osobama sklonim da brinu više pogoduje mirniji seting kako bi ispoljili kreativnost.
Ukupno gledajući, ovi nalazi o raznovrsnim doprinosima emocija na kreativnost nas podsećaju na to da mi nismo pasivni primaoci emocija koje nužno vode unapred određenim načinima njihove regulacije. Naprotiv, mi smo u stanju da aktivno stvaramo, koristimo i upravljamo emocijama u pravcu ostvarivanja različitih ciljeva. Tako npr. nezadovoljstvo položajem nekih grupa u društvu može da dovede do pasivne rezignacije, ali isto tako i do pokretanja društvenih inicijativa, ukazivanja na važnost teme produkcijom angažovanih umetničkih dela i sl. Takođe, npr. u situaciji kada treba da produkujemo što više predloga za reklamnu kampanju, mi aktivno možemo da kreiramo kontekst u kome ćemo biti raspoloženiji i time olakšati protok raznovrsnih ideja; da naučimo kako da prevaziđemo obeshrabrenost u završnim ili teškim fazama kreativnog procesa, itd.
Na kraju, važno je spomenuti da kreativnost povratno pozitivno utiče na raspoloženje i doživljaj autonomije. U okviru psihoterapije, ali i van nje, u svakodnevnom životu, ljudi često izveštavaju o pozitivnim efektima kreativnih aktivnosti na raspoloženje. Daleko od toga da bavljenje kreativnim poslovima i originalnost ideja može da nam reši sve probleme, učini nas večno srećnim i poletnim, ali ako u tome uspevamo barem ponekad, i to je sasvim dobro.
Ovaj tekst je deo projekta „Pitajte psihologe: Mitovi i istine o mentalnom zdravlju“ koji je podržala Gradska uprava za zdravstvo, grada Novog Sada.