Pre nekoliko godina u jednom od najjačih naučnih časopisa Science, dva profesora psihologije sa Univerziteta u Kolumbiji objavljuju rad pod nazivom “Analitičnost u razmišljanju smanjuje raligiozna uverenja”. To da neko iz društvenih nauka objavi rad u Science-u, a da ga pritom prenese Nature, toliko je malo verovatno, da je moguće da su se ova dva psihologa zapitala da li predmet njihovih naučnih interesovanja, otelotvoren u različitim religijskim formama ima neke veze sa tim. Ipak to da Gervais i Norenzayan nisu iznenadili samo urednike Science, govori podatak da je ovaj rad citiran oko 400 puta, što je 10 puta više od proseka za naučni rad objavljen u ovom prestižnom naučnom časopisu. Reklo bi se da je ovo bio pun pogodak i za urednike, i za autore, a i za razne portale koji su ovu vest preneli pod nazivom “Zašto je racionalnost neprijatelj religije?” ili “Kako da izgubite svoju religiju? Počnite da razmišljate”.

Da bi proverili svoje hipoteze Gervais i Norenzayan su studentima psihologije dali zadatak da odgovore na pitanja koja ukazuju na to da li analitično ili intuitivno razmišljaju, a zatim su upitani da ocene stepen izraženosti religijskih uverenja. Test koji je testirao analitičnost u razmišljanju je bio sastavljen od tri jednostavna matematička problema. Jedno od pitanja je glasilo “Ako je potrebno 5 mašina da za 5 minuta napravi 5 stolica, koliko bi trebalo minuta da 100 mašina napravi 100 stolica?” Prvi odgovor koji ljudima padne na pamet je 100 minuta i on se smatra intuitivnim, ali je i pogrešan. Tačan odgovor je 5 minuta i smatra se da su oni koji su došli do tačnog rešenja više analitični, nego što se oslanjaju na intuiciju. Kada su uspeh na ovom testu povezali sa religijskim uverenjima, autori istraživanja su dobili da osobe koje su analitičnije ređe imaju religijska uverenja. Gervais i Norenzayan zatim sprovode niz eksperimentalnih istraživanja da bi potvrdili ovaj nalaz. Njihova ideja je sada išla korak dalje, tako što su želeli da dokažu da angažovanje u analitičkom razmišljanju smanjuje religijska uverenja. Sada su studenti bili podeljeni u dve grupe, tako da je jednima određeni period prikazivana fotografija jedne od najpoznatijih skulptura Augusta Rodina – Mislilac, dok je drugoj grupi prikazivan Diskobolos, odnosno Mironov Bacač diska. Posle obrađenih rezultata autori hrabro izjavljuju da čak i posmatranje fotografije na kojoj neko razmišlja utiče na smanjenje religioznih uverenja. Profesor sa Harvarda Joshua Greene, oduševljen ovim istraživanjem ide korak dalje i u svojoj knjizi se pita “Ako Bog zaista postoji i ako je verovanje u Boga zaista racionalno, zašto bi onda povećanje racionalnosti smanjilo verovanje u Boga”.

Nakon 5 godina od ovog istraživanja Clinton Sanchez i njegove kolege pokušavaju da sprovedu ponovo ovo istraživanje. Uprkos svim naporima i nakon velikog broja studija, zaključak je isti “originalno istraživanje ne daje pouzdane i validne dokaze da analitično razmišljanje smanjuje religijska uverenja”. Ovi istraživači su na različitim uzorcima, od studenata psihologije do privatne katoličke i luteranske škole, preko online uzoraka i analiza sprovedenih na originalnom uzorku, koristeći se svim mogućim varijacijama eksperimenata koje su sproveli Gervais i Norenzayan dobijali dosledno isto – ni na koji način analitično razmišljanje, gledanje slika Rodinovih skulptura ili bilo kakav trening analitičkog razmišljanja ne mogu niti da smanje, niti da povećaju religijska uverenja. Za sada ovaj članak, koji je objavio PlosOne što je isto skoro pa nemoguća misija za psihologe, ima samo 18 citata, a niko se nije setio da ga citira na portalima, niti da uz pomoć njega dokazuje prisustvo/odsustvo Boga. Kao što navodi Brian Hughes “Psihologija je u krizi, dve trećine istraživanja koja čitate su lažna, naučnici imaju tendenciju da pokažu i dokažu samo ono u šta veruju, a iako je 61% istraživanja u nauci neznačajno, u naučnim časopisima ih ima objavljenih samo između 5 i 10%, jer to jednostavno nije popularno i neće se citirati”.