tuga-3Čemu služi tuga? Ponekad osuđujemo sebe zato što smo tužni, osećamo teskobu, plačemo i želimo utehu. Uglavnom izbegavamo da se suočimo sa intenzitetom ove emocije. Osim što je neprijatna, kulturološki smo odnegovali pravila i zablude povodom emocije tuge. Tuga se doživljava kao opasna emocija, dok se njeno ispoljavanje često smatra socijalno neprihvatljivim. Neretko imamo priliku da čujemo rečenicu „nemoj plakati“ ili onu upućenu maloj deci, posebno muškoj: „dečaci ne plaču“. Iako je potreba koja stoji iza ovih rečenica, da pomognemo i olakšamo drugoj osobi koja ispoljava tugu, pod ruku sa njom ide i nelagoda, nestrpljenje i nesnalažljivost, kao i doživljaj bespomoćnosti, povodom toga kako da utešimo drugu osobu. Moderne knjige samopomoći prenaglašeno promovišu dobiti pozitivnog razmišljanja, zauzimanja nerealno optimističnog stava prema svemu, etiketirajući tugu kao „problematičnu“ emociju koju treba eliminisati po svaku cenu. Međutim tuga, kao i svaka druga emocija ima svoju ulogu. Evolucija se pobrinula da se ona održi kod nas, pa su se mnogi teoretičari i istraživači bavili ovom temom da bi objasnili i zašto. Iako nije očigledno kao sa emocijom straha, čija je adaptivna uloga priprema organizma na reakciju borbe ili bežanja i tuga ima svoju funkciju. Istraživanja kažu pored toga što nam pomaže da se usmerimo i podsetimo ponovo na ono što nam je bitno, može nam pomoći u smanjivanju naših predrasuda, boljem opažanju spoljašnjih detalja, povećati našu istrajnost i velikodušnost u interakciji sa svetom koji nas okružuje. Doživljavamo je najčešće kada se suočavamo sa gubitkom neke vrste, gubitkom onoga što nam je jako bitno u našem sistemu vrednosti, bilo da se radi o smrti nama dragih ljudi, raskidima, selidbama, gubitku posla itd. Tuga nam pomaže da se na konstruktivan način prilagodimo novonastaloj situaciji, na život bez nama nečeg vrlo značajnog ili pak, da nam signalizira da, tamo gde možemo preduzmemo još neke korake koji će nas dovesti do cilja ili pomoći da sačuvamo ono što ne želimo da izgubimo.

Koje su još dobiti od tuge i šta kaže istraživanje Joseph P. Forgas-a, ali i drugih istraživača iz ove oblasi?

Tuga može da pojača našu sposobnost zapamćivanja. Pozitivno raspoloženje umanjuje našu pažnju i sposobnost pamćenja, kao i sposobnost zapažanja detalja, dok ga tuga pojačava. U kratkom eksperimentu u kome su istraživači prikazivali slike učesnicima sa pozitivnim i negativnim sadržajem, a nakon toga tražili od njih da evociraju njihova lična pozitivna i negativna sećanja i potom ih ispitivali o detaljima slike sa smernicama koje su bile ponekad namerno pogrešne, istraživači su došli do rezultata da se oni ispitanici koji su bili u negativnom raspoloženju bolje prisećaju originalnih detalja sa slike i na njih ne utiču lažne smernice, dok su oni u pozitivnom raspoloženju pravili više grešaka u opisima. I druga dosadašnja istraživanja pokazuju da sreća može da umanji fokusiranost i pažnju, što doprinosi lakšem inkorporiranju „lažnih“ informacija u naše sećanje, dok negativno raspoloženje utiče tako da pojačava našu pažnju i rezultira boljim zapamćivanjem.

Tuga može da poboljša našu sposobnost rasuđivanja. Kao ljudi skloni smo da procenjujemo druge ljude pri prvim susretima, pa često i pravimo greške u proceni i na osnovu malog broja informacija skačemo na zaključak. Naša potreba da procenimo druge prirodna je i motivisana je željom da razumemo i predvidimo tuđa ponašanja. Istraživanja pokazuju da češće pravimo greške u proceni drugih kada smo srećni i pozitivno raspoloženi. Tuga smanjuje našu sklonost ka predrasudama i doprinosi tome da u proceni nečijeg ponašanja uzmemo u obzir različite faktore kao što su motivacija i situacioni faktori. Takođe tuga umanjuje značaj prvog utiska, na osnovu kog često u pozitivnom ili normalnom raspoloženju dalje ignorišemo ostale bitne pokazatelje i detalje vezane za osobu. Dakle, tuga može da utiče na nas tako da poboljša preciznost naših procena i rasuđivanja, kroz to što intenzivira našu fokusiranost na detalje i pojačava pažnju.

Tuga pojačava našu motivaciju. Kada smo srećni, potpuno prirodno nastojimo da održimo to osećanje sreće. Verovatno se nalazimo u sigurnom, poznatom okruženju i malo truda nam je potrebno da to održimo, te teško menjamo čak i ono što bismo želeli. Tuga međutim, kao blagi alarm signalizira i time jača našu potrebu da se potrudimo, ulažemo više napora, jer smo jače motivisani da menjamo nešto i suočimo se sa izazovima iz naše okoline.

Tuga u nekim slučajevima može da poboljša naše socijalne interakcije. Generalno, sreća se pozitivno odražava na naše socijalne odnose. Srećni ljudi, pokazuju veće socijalne veštine, dopadljivi su i drugi ih doživljavaju kao poželjnije za druženje. Međutim u određenim kontekstima gde je manje asertivan ton poželjan, opreznost i pažnja usmerena na osobu sa kojom se razgovara, tuga i negativno raspoloženje mogu biti od pomoći. Studije pokazuju da tuga kod ljudi provocira veću ljubaznost, jasnije elaboriranje i fleksibilnost u ophođenju, kao i veću jasnoću u predočavanju argumenata pri obrazlaganju. Takođe ljudi kada su tužni mnogo više vode računa o pravednosti i nesebičnosti pri komunikaciji, ali i sklapanju poslova. Na ovo utiču i prethodno nabrojani benefiti tuge, ljudi će se, kada su tužni, lakše prilagoditi i bolje „čitati“ signale druge osobe, kao i situacije, te se neće povesti kao oni pozitivnog raspoloženja svojim prvim utiscima, bez daljeg preispitivanja i prikupljanja informacija.

tuga-1Tuga može da se pretoči u umetničku inspiraciju. Kada su tuga i umetnost u pitanju, primećena je produktivnost u umetnosti kod povećanog negativnog raspoloženja, što je povezano sa tugom kao motivatorom, ali i sklonošću ka većem senzibilitetu za detalje koji nas okružuju. Abraham Mol je smatrao da „bez velikih problema koje umetnost treba da reši, nema ni velikih umetničkih dela. Čovek koji pomoću umetničkog dela hoće da izrazi sreću, najčešće stvara kič“. Za nastanak mnogih umetničkih dela odgovorno je upravo ovo katarzično ispoljavanje tuge, usmereno na stvaranje i konstruktivno delanje. Vrlo duhovit i simpatičan prikaz ove katarze je scena iz filma „Something’s Gotta Give“ u kojoj Diana Keaton pretače svoju tugu povodom prekinutog partnerskog odnosa u vrlo uspešan roman.

tuga-2Kako onda sa gospođom Tugom? Preporuka je – uvažite je, prepoznajte je, pozdravite je, zamolite je i za ples čak. Ona je pomalo neprijatna, bolna, ume da bude i preplavljujuća, ali ako umemo sa njom, desiće se da pored nje i „porastemo“, možda ponovo otkrijemo sebe ili bar shvatimo u kom pravcu želimo dalje da se krećemo, a ona će odšetati dalje i ponekad nas ponovo obići, kao starog dobrog poznanika. Tuga sama po sebi nije destruktivna i ne ometa nas nužno u svakodnevnom funkcionisanju, no ipak ne oklevajte da tražite podršku tokom procesa tugovanja, bilo od svojih bližnjih ili od stručnih lica, ukoliko vam se učini da bi vam prijala i da nosite pretežak teret. Treba razlikovati depresivno raspoloženje i depresivni poremećaj od tuge kao emocije, a o tome čitajte u nekom od naših narednih tekstova. Takođe preporučujemo vam zabavan animirani crtani film pod nazivom „Inside out“ koji može da pomogne da iz drugog ugla sagledate ovu emociju.