Poznata je stvar da većina ljudi kod zubara odlazi sa osećanjem makar blage nelagode, pri čemu ipak na preglede odlaze blagovremeno i na neprijatnost brzo zaboravljaju. Međutim, određeni broj ljudi čak i pri samoj pomisli na odlazak kod zubara oseća snažnu uznemirenost ili anksioznost, što za posledicu ima da ove preglede u manjoj ili većoj meri izbegavaju. Neki od njih su moguće počeli da se plaše odlaska kod zubara još kao deca. Deca ovakav strah mogu da razviju kao posledicu nekog „lošeg“ iskustva tokom pregleda ili kao posledicu zastrašivanja onim šta će kod zubara doživeti. Roditelji nekada, iz najbolje namere, mogu da doprinesu stvaranju problema time što dete zavaravaju govoreći da je odlazak kod zubara bezopasan ili čak zabavan. Nažalost, ovo može postići kontra-efekat od onog koji roditelj ima na umu, a to je da dete umiri ili ohrabri. Razlog za to leži u činjenici da su zubarske intervencije često bolne, za šta dete zapravo nije adekvatno priremljeno ako mu se ne najavi šta ga očekuje. Tada je razumljivo da dete nerado odlazi na naredne preglede u očekivanju sličnog neočekivanog ili neprijatnog iskustva.

Međutim, pitanje je zašto bi odrasli ljudi imali problem sa odlaskom kod zubara? Jedno od psiholoških objašnjenja bi bilo u tome da ljudi sebe mogu da zastraše ukoliko, razmišljajući o pregledu koji ih čeka, preuveličavaju stepen neprijatnosti koji bi tamo mogli doživeti. Ovakav način razmišljanja najčešće deluje obeshrabrujuće i motiviše osobu da odlaže ili izbegava odlazak kod zubara. Odlaganje zaista može isprva da se učini kao spasonosno rešenje, jer kada osoba odluči da ne ode na pregled, ona se relaksira jer se time „spašava“ od suočavanja sa očekivanim bolom, neprijatnošću i sl. Međutim, ovom strategijom osoba zapravo održava problem jer propušta priliku da stekne iskustvo kojim bi mogla da proveri svoje pretpostavke da npr „neće podneti bol tokom intervencije“ kao i da stekne poverenje u sopstvenu sposobnost nošenja sa ovim izazovom. Po ovome bi suočavanje sa situacijom odlaska kod zubara bilo način da se strah postepeno prevlada. Da bi sebe ohrabrila da se sa ovim strahom suoči, moglo bi biti od pomoći da osoba objektivno sagleda situaciju pred kojom se nalazi. To bi značilo da osoba, umesto da sebe zastrašuje negativnim predviđanjima, konsultuje realnost koja nam govori da su zubarske intervencije, iako često bolne, ipak nešto što se da podneti. Dodatno bi od pomoći moglo da bude sagledavanje onoga šta se pravovremenim odlaskom kod zubara dugoročno dobija, nasuprot kratkotrajnoj neprijatnosti. Brojne tehnike relaksacije i distrakcije takođe osobi mogu da pomognu da, kada njima ovlada, lakše podnese bol tokom samog pregleda. Ovakve tehnike podrazumevaju izvesno uvežbavanje, ali mogu značajno da pomognu i boravak kod zubara učine lakšim.