Jedna od retkih nekontroverznih tema u psihologiji jeste značaj koji se pridaje socijalnoj podršci za zdravlje i blagostanje osobe. Topli i negujući odnosi sa drugim ljudima i život u okruženju koje odlikuje jaka i dostupna podrška od strane drugih, pokazali su se kao izuzetno važni za razne aspekte telesnog i psihološkog funkcionisanja ljudi. Osobe koji imaju viši doživljaj socijalne podrške imaju smanjen rizik za oboljevanje od telesnih bolesti, brže se oporavljaju od bolesti, zadovoljnije su svojim životom itd. Dakle, primanje socijalne podrške i život u podržavajućem okruženju imaju ogroman pozitivan uticaj na blagostanje osobe i u jako malom broju istraživanja neki drugi činilac nadmaši njihovu ulogu. Međutim postavlja se pitanje šta je sa osobama koje daju socijalnu podršku, pružaju pomoć, izlaze u susret potrebama drugih ljudi i angažuju se u aktivnostima koje za cilj imaju da pomognu drugim osobama, da im olakšaju neku patnju ili da im unaprede kvalitet života?

Ideja o davanju i pružanju pomoći drugim ljudima kao putu ka postizanju blagostanja i dobrog života, a ne samo dobrih odnosa sa drugim ljudima, primetna je u većini filozofskih tradicija, religijskih učenja, ali i narodnoj mudrosti i književnosti. Međutim, u nauci, ova ideja je prisutna od nedavno i njom se tek poslednjih nekoliko decenija bave najviše psihologija i sociologija, ali i antropologija, evoluciona biologija i neuronauke. Tema altruizma i blagostanja je naročito interesantna u savremenim društvima, koja se često opisuju kao društva u kojima dominira usamljenost, otuđenost, egocentrizam, manjak empatije i nepovezanost između ljudi.

Ono što dosadašnja istraživanja nedvosmisleno pokazuju je da altruizam i pomaganje drugim ljudima ima pozitivne efekte ne samo na primaoca podrške i pomoći, već i na osobu koja daje pomoć. Pokazano je da su osobe koje praktikuju altruistična ponašanja zadovoljnije svojim životom, bolje raspoložene, imaju veći doživljaj smisla života i sl., ali ono što je naročito zanimljivo – da imaju niz pozitivnih posledica i u oblasti telesnog funkcionisanja i zdravlja. Na primer, veliki broj istraživanja pokazuje da su osobe koje volontiraju i koje su uključene u programe pomoći drugim ljudima manje sklone da se razboljevaju i, na prvi pogled, neverovatan nalaz – da duže žive i da imaju nižu stopu smrtnosti.

Ključno pitanje za naučnike je zašto se ovo dešava i koji mehanizmi se nalaze u osnovi povezanosti između altruističnih, pomažućih ponašanja i telesnog i psihološkog blagostanja osobe? Neki od mehanizama su nam danas jasni i delovi ove slagalice se polako sklapaju. Jedno od objašnjenja je da altruistička ponašanja omogućavaju osobi da se bolje integriše u svoju okolinu, da ostvari pozitivne odnose sa drugim ljudima i da i sama razvije veći doživljaj podrške i sigurnosti. Drugim rečima: Ko pomaže, pre će dobiti i pomoć drugih kada mu zatreba. Zatim, altruistička ponašanja vode ka tome da osoba razvija veći doživljaj kontrole, efikasnosti, samopoštovanja, korisnosti i da razvija doživljaj smisla svog života. Drugim rečima: Ko pomaže, oseća se bolje u vezi sa sobom i život mu ima više smisla. Na kraju, altruistična i pomažuća ponašanja su najčešće praćena razvojem prijatnih osećanja i zadovoljstva, za koje znamo da imaju pozitivan efekat na telesno funkcionisanje (npr. jačanje imuniteta, bolje regulisanje fizioloških reakcija na stres itd.). Drugim rečima: Ko pomaže, oseća se prijatnije.

Zanimljiva ilustracija značaja davanja za blagostanje osobe, nalazi se u domenu istraživanja povezanosti između novca i sreće. Dosadašnja istraživanja jasno pokazuju da novac ne može da “kupi sreću”, odnosno da sreća u jako malom stepenu zavisi od količine novca koju osoba ima. Ipak, pokazano je da postoje određene situacije kada novac jeste povezan sa osećanjem sreće, a jedna od njih je trošenje novca na druge ljude – kupovanjem poklona, pomaganjem, humanitarnim donacijama.

Čini se da je za povećanje doživljaja blagostanja kod sebe i drugih ljudi često dovoljno da uradimo neke toliko jednostavne stvari kao što su dobrovoljno davanje krvi, deljenje naše omiljene baklave sa makom ili pomoć baki da pređe preko pešačkog prelaza. Pomažući drugima i mi dobijamo, što nas prema čuvenom ekonomisti, pokojnom Karlu Čipoli, svrstava u kategoriju inteligentnih ljudskih bića.