Sigurno ste se do sada već sreli sa nekom verzijom devize „kako da stignete negde, ako ni ne znate gde želite stići”. Danas mnoge motivacione knjige i govori ističu da je za sreću u životu važno imati cilj.

Zašto je to toliko važno?

Ciljevi nam pomažu da se fokusiramo na ono što je potrebno da uradimo, kako bismo stigli tamo gde želimo i živeli život u skladu sa samim sobom. Ideja o važnosti postavljanja ciljeva nije nova. Danas je sasvim uobičajeno u poslovnom kontekstu imati postavljene ciljeve kako bi se merio radni učinak i efikasnost. Zvuči logično i neophodno za uspeh. Ipak u svakodnevnom životu čini mi se sa smo manje skloni da postavljamo ciljeve, iako većina ima ideju o tome kakvim bi životom želela da živi.

Šta su nas psihološka saznanja naučila o značaju „imanja ciljeva” i na budućnost orijentisanog ponašanja?

Istraživanja usmerena na proučavanje zadovoljstva životom ukazala su da je umeće postavljanja preciznih jasnih ciljeva koren efikasnosti. Sposobnost osobe da ostvari željene ishode u životu, da utiče na značajne životne događaje i ostvaruje sopstvene ciljeve u psihologiji naziva se self-efikasnost. Upravo na ovaj kapacitet individue računamo kada zagovaramo da je za poboljšanje kvaliteta života važno kreirati jasnu viziju.

Među prvima na značaj self-efikasnosti ukazao je psiholog Albert Bandura. Socijalno kognitivna teorija, čiji je on tvorac, naučila nas je da čovek može i ume da nauči i vežba self-motivaciju i kontrolu u cilju praćenja sopstvenog ponašanja. Planiranje budućnosti kao životna strategija obezbeđuje nam osećaj kontrole i čini nas spremnijim za buduće zadatke. Naučnici su dokazali da postoji povezanost self-efikasnosti sa optimizmom, samopouzdanjem, blagostanjem i zadovoljstvom životom i time ukazali na značaj razvoja ovog kapaciteta za unapređivanje kvaliteta života. Osobe koje nastoje da planiraju i razmatraju posledice svojih akcija i kreiraju situacije koje će im pomoći da ostvare svoje ciljeve zadovoljnije su i srećnije. Sposobnost da planiramo akcije i ponašamo se u skladu sa ciljevima nezavisna je od uslova i konteksta u kojima živimo i može učenjem da se razvija. Moglo bi se reći da nas upravo to štiti od „opasnosti“ da budemo „žrtve životnih okolnosti“.

Ciljevi nam pomažu da se orijentišemo na budućnost. Skoro sam u knjizi „Koliko si spreman da platiš“, autorke Brankice Ljamić Ivanović, pročitala zanimljivu metaforu da niko ne vozi tako što konstantno gleda u retrovizor, tako je i sa životom – kako njime upravljati ako ne gledamo napred i ne znamo gde idemo.

Na kraju, nameće se i pitanje kako to treba da budu postavljeni ciljevi da bismo ih sa uspehom ostvarili?

Da bi cilj bio pokretač treba da bude NAŠ cilj, koji je u realnosti DOSTIŽAN, JASNO definisan, VREMENSKI određen, MERLJIV i SPECIFIČAN kako bismo imali indikator blizine cilja i spoznaju kada ga ostvarimo.

Biološke osnove našeg mozga podržavaju ovakav način definisanja ciljeva. Ukoliko cilj nije za nas važan neće ni biti pohranjen u našoj dugoročnoj memoriji, a time ni naši resursi dostupni zarad njegovog ostvarenja. Jasno definisan, specifičan i merljiv cilj uputstvo je našem mozgu za „program koji treba da uključi“ kako bi se markirali potrebni resursi i akcije.

Onaj ko ume jasno da definiše šta želi da ostvari u životu, gde, kako i sa kim, kreirao je sebi okvir koji će mu omogućiti da kreira i trasu.

Ukoliko želite da naučite šta je potrebno da efikasno ostvarujete svoje ciljeve, prijavite se na našu radionicu Veštine efikasnog ostvarivanja ciljeva.

Radionica će se održati u dva susreta od po 3 sata, 29.11. i 6.12.2017. od 18 – 21h.
Za sve dodatne informacije, kao i za prijavu na radionicu možete nam se obratiti na e-mail: office@self.rs ili telefonski na 063 502 968.