„Morate izbegavati stres i nikako se ne smete nervirati!“ – Da li ste nekada čuli sličan savet ili preporuku, makar kao anegdotu sa poslednjeg pregleda kod kardiologa? O štetnosti stresa se često govori, a neretko se ova tema obrađuje tako da više liči na zastrašivanje iz najboljih psiho-trilera, nego na savete zasnovane na naučnim saznanjima. Do sada smo shvatili da je život bez stresa izgleda nemoguć, odnosno da gotovo da nema osobe koja se u svom životu ne susretne sa raznim problemima, bilo da su u pitanju svakodnevni stresovi ili ozbilјne životne traume. Nošenje sa nekima od životnih izazova nije lak zadatak i može da rezultira patnjom, odustajanjem ili teškoćama u pronalaženju rešenja. Jedna od čestih dobronamernih preporuka koje u takvim situacijama lјudi dobijaju od svoje okoline, pa čak i od stručnjaka, u sebi sadrži poruku da je važno izbegavati stres. Čini se da ovakav savet odražava pretpostavku da će se lјudi u susretu sa životnim teškoćama loše nositi, ili da će ih dugoročna izloženost stresu učiniti podložnim za javlјanje brojnih psiholoških ili telesnih tegoba.

Međutim, svedoci smo brojnih primera da veliki broj ljudi uspešno prevazilazi čak i veoma traumatične okolnosti. Osobe koje su odrastale u izuzetno teškim uslovima, ili doživlјavale traumatska iskustva tokom života, mogu uprkos tome funkcionisati veoma dobro i razviti poverenje u sopstvene kapacitete za prilagođavanje različitim okolnostima. Iz ovoga možemo zaklјučiti da lјudi, u manjoj ili većoj meri, imaju potencijal da se uspešno nose sa problemima, čak i kada su ti problemi izuzetno složeni. Ova sposobnost izlaženja na kraj sa problemima i relativno brzog oporavka od stresa se u psihologiji naziva rezilijentnost, odnosno psihološka otpornost. Rezilijentnost podrazumeva veru da smo sposobni da savladamo izazove pred kojima se nalazimo, kao i istrajnost u njihovom rešavanju. Takođe, rezilijentnost možemo razumeti kao sposobnost da se nakon stresnih događaja uspešno oporavimo ili prebolimo značajne gubitke.

Kada govorimo o psihološkoj otpornosti važno je imati na umu da to nije nešto sa čime se rodimo ili ne rodimo. Rezilijentnost se zapravo može razvijati i uvežbavati na razne načine, u skladu sa našim potrebama i osobinama. Npr. pokazalo se da je optimističan stav, kao i poverenje u sebe i druge nešto što doprinosi psihološkoj otpornosti. Neki lјudi su rezilijentni zahvalјujući tome što su skloni da postavlјaju realistične cilјeve i očekivanja u skladu sa kojima planiraju svoj život, kao i da preduzimaju potrebne korake da te planove sprovedu u delo. Neki su svoju otpornost razvili tako što su naučili kako da rešavaju probleme, donose odluke i da greškama i preprekama pristupaju kao prema izazovima koji treba rešiti, a ne kao nečemu strašnom što treba izbeći. Takođe, korisnim se pokazuje prihvatanje sebe kao osobe koja ima i vrline i mane, kao i prihvatanje neprijatnih osećanja i događaja kao dela života. Dalјe, važna veština koja doprinosi rezilijentnosti je traženje pomoći ili podrške kada nam je ona potrebna. Ovo obično podrazumeva razgovor sa osobom od poverenja, bilo da je to bliska osoba ili psiholog. Ako nađemo sagovornika koji nas neće osuđivati ili kritikovati, nego će nas saslušati sa pažnjom, možemo dobiti korisne savete, podršku ili uvid u to kako drugi lјudi gledaju na istu stvar, da li su i sami imali slična iskustva itd.

Dakle, važno je da imamo na umu da kod rezilijenotnosti nije u pitanju sve ili ništa – ili jesmo ili nismo rezilijentni, niti je nužno da razvijemo sve gore navedene resurse da bi smo bili psihološki otporni. Naprotiv, rezilijentnost je proces gde osoba uči kako da prevaziđe životne teškoće koristeći se raznim sposobnostima, veštinama, pa i podrškom okoline. Takođe je važno naglasiti da biti rezilijentan ne znači apsolutno odsustvo teškoća ili patnje. Emocionalna patnja – tuga ili druga negativna osećanja su uobičajeni deo reakcije na nepovoljne životne okolnosti, gubitke, traume i sl. Zapravo, izgleda da je put do psihološke otpornosti češće trnovit, ispunjen raznim preprekama i strmim stazama, nego utaban i lagan, ali upravo to možemo rezilijentno da razumemo kao izazov vredan truda.

Za kraj, setimo se rasprostranjene ideje sa početka teksta o tome da ćemo se zaštiti ukoliko se budemo klonili stresa. Sa druge strane, izbegavanje svih situacija koje bi mogle biti povod za stres često nije moguće, iz prostog razloga što one čine sastavni deo života. Dodatno, izbegavanjem suočavanja sa stresom uskraćujemo sebi mogućnost sticanja dragocenih iskustava i veština potrebnih za njegovo prevazilaženje. Takva iskustva nam vremenom mogu biti od pomoći da naučimo da budućim životnim izazovima prilazimo sa većim poverenjem u sebe i svoje sposobnosti, kao i da ovladamo konstruktivnim strategijama za njihovo rešavanje. Dakle, savet sa početka teksta bi mogao da se preformuliše iz „izbegavajte stres“ u „iskoristite stres kao priliku da naučite da se nosite sa teškoćama i razvijate svoju rezilijentnost“.

Ukoliko želite da razvijete svoju rezilijentnost uz pomoć našeg stručnog tima, pročitajte ovde više o našem treningu psihološke otpornosti koji će se odvijati početkom februara 2017. godine u Novom Sadu.