PITALI STE:

Kada treba da se nađem sa nekom devojkom, imam jaku tremu. Sam taj osećaj da nešto moze krenuti naopako me tera na povraćanje, i izaziva mi nervozu u stomaku. Dovoljno je da samo pomislim na neku žensku osobu koja mi se sviđa, i to mi već izaziva te simptome. U pokušaju da se rešim tog osećaja počeo sam da pijem neke tablete za smirenje na biljnoj bazi jer sam čitao da one pomažu kod sličnih simptoma. Zanima me vaše mišljenje kako da se rešim ovog problema.

ODGOVORILI SMO:

Iz onog što ste napisali može se zaključiti da ste već neko vreme posvećeni rešavanju problema koji vas muči. Razmišljali ste, koristili prirodne sedative da bi ste se relaksirali, a potom nam se obratili kada ste verovatno iscrpeli većinu ličnih strategija da sami rešite problem. Svakako je za pohvalu vaše prepoznavanje da imate problem u prilaženju i uspostavljanju relacije sa suprotnim polom.

Teorija i psihološka praksa dosledno ukazuju da ljudi imaju neku misao, a onda ta misao izaziva određeno osećanje i na kraju ponašanje. Npr. neko može da se plaši mraka, jer misli da se noću dešavaju loše stvari, pa će ta osoba razviti izbegavajuće ponašanje, npr. neće izlaziti na ulicu u večernjim satima, iako bi se rado prošetala. Vi navodite da imate osećaj da nešto može krenuti naopako i to vas tera na povraćanje i izaziva nervozu stomaka. Zapravo, tačnije je reći da vi u situaciji kada želite da uspostavite kontakt sa nekom devojkom mislite da će nešto krenuti naopako, odnosno očekujete isključivo neki negativan ishod, te se uplašite, imate tremu, osećate nelagodu, boli vas stomak, povrća vam se. Suština je u tome da vi svojim mislima kreirate emocije i fizičke simptome. Problem je u tome što ljudi koji se plaše neke situacije izbegavaju to čega se plaše i tako razvijaju niz izbegavajućih ponašanja, koja održavaju umesto da rešavaju problem. U vašem slučaju fizičke tegobe su u funkciji izbegavanja prilaska nekoj devojci.

Da bi ste rešili problem ceo kontekst je poželjno sagledati na drugačiji način. Naime, osvestite da vi zapravo unapred ne možete znati ishod neke relacije sa drugom osobom, kao i da li će ishod biti pozitivan ili negativan, pošto nemate vidovnjačke sposobnosti i pošto reakcija druge osobe ne zavisi isključivo od vas nego i od druge osobe. Na ovaj način mogli bi ste da izaberete da mislite kako stvari mogu krenuti dobro, možete sebi ispričati neku priču sa pozitivnim, željenim ishodom i iz te pozicije preduzimati nešto, odnosno prići devojci. Takođe je važno imati na umu da ako npr. pozovete pet devojaka na kafu, neke će pristati a neke ne, odnosno odbijanje je kao i prihvatanje, samo jedno iskustvo koje nema katastrofične posledice po život osobe.

Pored menjanja osnovnog očekivanja sa kojim se nekom prilazi, rešenje je da nastavite da prilazite i uprkos tremi i strahu, jer ulaženje u situaciju koja se doživljava na početku kao zastrašujuća, umesto izbegavanja iste, vodi ka relaksaciji i rešavanju problema.

Evo vam jedan zadatak za vežbanje: Izaberite 5 devojaka koje ćete u narednih 10 dana pozvati na kafu. Imajte u vidu da vi samo vežbate i da se ništa loše neće dogoditi ako vas neka od njih, iz nekog svog razloga, odbije. To je svakako samo poziv na kafu i vaš zadatak je pre svega da uživate. Svako eventualno odbijanje možete zameniti sa pozivanjem neke druge devojke. Vežbu možete raditi sve dok vam ne bude lako da spontano pozovete nekog na kafu. Uzbuđenje je svakako poželjno očekivati, ali uzbuđeni smo i imamo i niz fizičkih simptoma i kada smo suočeni sa prijatnim dešavanjima.

Nadam se da će ovaj odgovor doprineti drugačijem sagledavanju problema, a što je prvi korak ka rešavanju istog.