Čini vam se da posao koji radite nema smisla? Deluje vam da biste sa više elana otišli na električnu stolicu nego na posao? Osećate se umorno i nemate energije ni za šta? Već dva sata držite prst iznad tipke „A“ na tastaturi i bezuspešno započinjete mejl? Kolege vam idu na živce? Sedite za stolom na poslu, a misli su vam daleko na nekom drugom mestu? Pitate se kako i zašto ste uopšte završili na tom poslu?

Opisano stanje koje mnogi ljudi doživljavaju na poslu – gubitak motivacije, smanjena energija, povećana neefikasnost, napetost, umor, razdražljivost, ciničan stav prema poslu, gubitak smislenosti posla – psiholozi od sredine 1970-ih nazivaju sagorevanjem (engl. burnout) na poslu. Ovo stanje je među prvima zapazio Frojderberger kod volontera koji su pomagali beskućnicima i zavisnicima od psihoaktivnih supstanci, primetivši da neki od volontera posle određenog vremena ispoljavaju znake gubitka motivacije, smanjene posvećenosti i emocionalne iscrpljenosti. Ubrzo je prepoznato da ovakvo stanje nije karakterististično samo za volontere koji pokušavaju da olakšaju nesreću ljudi sa teškim životnim pričama, već da se često javlja i kod osoba koje se bave pomagačkim profesijama (npr. psiholozi, lekari, vatrogasci, negovatelji), ali i da se „sagoreti“ na poslu može na bilo kojem radnom mestu na kojem osoba može biti izložena povećanom doživljaju stresa.

Zašto dolazi do sagorevanja na poslu? Važno je napomenuti da se ovde ne radi isključivo o problemu pojedinca, već o složenom socio-psihološkom procesu. Iako se u osnovi sagorevanja na poslu može nalaziti gotovo bezbroj procesa, smatra se da do sagorevanja najčešće dolazi u sledeća dva slučaja: 1) osoba radi u visokostresnom okruženju i na poslu je često ili skoro uvek izložena zahtevima koji prevazilaze njene resurse (npr. šef insistira da nađete trideset kandidata za posao, a u bazi podataka ih imate deset koje možete da kontaktirate; ili, šef danas zahteva od vas da do sutra ujutro napišete projekat čija prijava se sastoji od 80 stranica; ili, klijent insistira da aplikacija bude gotova za mesec dana, a vama je jasno da je taj rok nerealan); 2) osoba radi u organizaciji ili sistemu koji ima različite vrednosti ili ciljeve od njenih (npr. lekar koji radi u ambulanti i mora da ispuni kvotu od 30 pacijenata za dan, što mu ne omogućava da se posveti svakom pacijentu na način na koji bi želeo; ili, prodavac kojem je najvažniji srdačan odnos sa kupcima, dok šef zahteva da se kupcu pristupa sa hladnim, profesionalnim stavom).

Iako će različiti ljudi na različite načine reagovati na stresno poslovno okruženje u kojem imaju doživljaj da se njihove vrednosti ne poštuju, ili da su izloženi zahtevima koje ne mogu da ostvare, prepoznato je da kod mnogih ljudi sagorevanje na poslu počinje gubitkom motivacije i energije za rad, koja sa vremenom biva praćena doživljajem iscrpljenosti, besmislenosti posla, odsutnošću, kako fizičkom tako i mentalnom, što se na kraju ispolji i u neispunjavanju poslovnih zadataka i lošim radnim učinkom.

Kada osoba postane svesna da na poslu „sagoreva”, na raspolaganju joj je da to stanje trpi i tiho pati, ali isto tako može i da reaguje tim povodom. U osnovi svakog oporavka je dobra briga o sebi, pa tako i ovde, bilo da se sa sagorevanjem nose samostalno, ili da zatraže stručnu psihološku pomoć, ljudima je od pomoći ukoliko prema sebi zauzmu prijateljski, dobronameran stav. Dakle, ukoliko odlučimo da ovo stanje prevaziđemo, verovatno najvažniji prvi korak na tom putu je razumeti šta nas to čini nezadovoljnima. Ponekad je ovo prilično očigledno, a ponekad zahteva malo preispitivanja, podsećanja na sopstvene vrednosti i ciljeve, trenutne potrebe i kapacitete. Zatim je od pomoći ustanoviti šta je od tih faktora pod našom kontrolom ili šta smo spremni da preduzmemo. Nekada je uslove koji nam ne odgovaraju na poslu sasvim moguće promeniti, ili su oni za nas tolerabilni, pa rešenje može biti u preduzimanju konkretnih koraka da te uslove izmenimo, ili u zauzimanju malo drugačije perspektive prema poslu. Međutim, ponekad je rešenje u potrazi sa poslom koji više odgovara našim stremljenjima. Čak i ako takav posao ne čeka iza ugla, možda čeka vas da ga kreirate za sebe. Bilo kako bilo, ukoliko se suočavate sa sagorevanjem na poslu, pozivamo vas da u tom „vatrenom” stanju ne sagorite, nego da pronađete novi žar.