Nekoliko saveta pri odabiru fotografije za radnu biografiju
Sedim u publici modne revije. Odmeravanje prisutnih stylish gostiju je u punom jeku. Hm…potpetica se crveni, da li su Louboutin-ke u pitanju? Da li je ovaj Burberry trench coat ovogodišnji edition ili je so last year? I tako, uhvatila sam samu sebe da aktivno učestvujem u ovom vašaru taštine. Zašto nam je spoljašnji izgled toliko bitan i da li odelo zaista čini čoveka?
Istraživanja kažu da utisak o određenoj osobi stičemo u desetom delu jedne sekunde od upoznavanja (Willis & Todorov, 2006), a poznata je krilatica – ne postoji druga šansa za prvi utisak. Ovim misaonim tokom doplivala sam do oblasti kojom se ja bavim, a to je profesionalna selekcija. Prilikom analize prispelih biografija prvo što pogledam je slika. Ne postoji obaveza kandidata da priloži i fotografiju, ali ako se odluči na taj korak, važno je promišljeno izabere sliku koja ga prezentuje kao poželjnog kandidata za datu poziciju – ne kao saigrača u košarci, drugara u provodu, drugarice na letovanju i sl. Takođe, nalazi aktuelnih studija (Evans, 2012) ukazuju na podatak da regruter na analizu CV-ja u proseku „potroši“ 6 sekundi. Kada za određenu poziciju stigne velik broj prijava, vreme koje posvećujemo kandidatu zaista jeste kratko. Primera radi, poslednja selekcija koju sam sprovela rezultirala je sa 760 prijava na jednu poziciju prijemnog referenta u auto salonu. Tu stižemo do mog najsvežijeg zapažanja – neadekvatne slike kandidata. Oduševljena sam inovativnošću kandidata kada je u pitanju neadekvatno – isečene, da se stručno izrazim crop-ovane slike iz noćnog izlaska, onako zagrljen ja sa drugarima pevam u kafani, pa mislim isećiću drugare, ostaviću sebe, ova me slika baš predstvlja kao profesionalca u oblasti kojoj se bavim. Nadalje, tzv. duck lips su možda moj favorit. Pućenje u raznim ambijentima – od toaleta, opet izlazaka, ali i svadbi gde sam kuma pa sam se lepo sredila i velim, nek vidi ovaj potencijalni poslodavac kako sam elegantna sa vinom u ruci dok nazdravljam mladencima. Valja se nazdraviti za srećan početak zajedničkog života. Poslednja fotografija koja je na mene ostavila neizbrisivo dubok trag je opet isečena sa nekog veselja (volim ja da se veselim, da me ne razumete pogrešno). Gospođa je metla frizuru, zaigrala kolce i lepo ispala na slici. Za potrebe CV-ja stavila je fotografiju na kojoj pretpostavljam igra užičko kolo, jer su okolni gosti u potpunom delirijumu što vidim u pozadini. Bilo je i pečenja, takođe vidim u pozadini.
Elem, dragi kandidati, vreme koje provedete sa regruterom pri prvoj analizi prijava je zaista kratko. Pored pažljivo struktuirane biografije (o kojoj će biti reči u nekom od narednih tekstova) vodite računa o fotografiji. Ne dozvolite da vas lenjost u startu odvoji u kategoriju ne kandidata. Nekoliko jednostavnih saveta – bela pozadina, neki zid nije bitno gde, bilo koji telefon sa kamerom, dobar i strpljiv drug, sako, može i košulja, umerena šminka i sređena frizura. I eto slike. Za one koji vide sebe na menadžerskim pozicijama, savetujem profesionalnu fotografiju. U proseku 450 dinara kod bilo kog fotomajstora u Novom Sadu. I da, za tech generaciju bih naglasila – fotka bi trebalo da bude #noinstafilter.
Opa, revija se završila. Nisam je ni videla, iako sam budno gledala. U mislima sam napisala ovaj članak.