PITALI STE:

Imam 22 godine. Moj problem je što sam mnogo vezana za oca i veoma mi je važno njegovo mišljenje i stavovi prema meni. On je, iako generalno pažljiv, povremeno imao vrlo strogo, grubo i zahtevno ponašanje prema meni što je objašnjavao kao nešto što je za moje dobro, a ja sam na neki način verovala da sam to i zaslužila. Iako je to deo davnog detinjstva, mislim da ima veze sa onim kako se sada osećam. Imam utisak da se uvek trudim da „budem dovoljno dobra“, da me on prihvati. Vrlo sam opterećena, često plačem i osećam se depresivno. Sa jedne strane shvatam njegovo ponašanje, odnosno mislim da jednostavno nije umeo drugačije jer je imao veoma teško detinjstvo. Međutim, ne znam kako da promenim svoju poziciju i počnem da živm svoj život? Kako da prestane da me grize savest kad uradim nešto što ja želim, a znam da se on ne bi složio s tim?

ODGOVORILI SMO:

Vi kao osnovni problem navodite poteškoću da sebi date dozvolu da živite onako kako vi mislite da je dobro za vas, nego se prekomerno birnete za mišljenje vašeg oca i time sebe sprečavate da slobodno birate ono što je vama važno. Mislim da vam od pomoći da počnete da “živite svoj život” može biti da najpre razumete zašto vam je to toliko teško da uradite.

Sve naravno počinje u detinjstvu :). Nažalost, nas ne odgajaju savršena bića koja su uvek topla, brižna i fer, nego su naši roditelji ljudi koji imaju razne dobre, ali i loše osobine i navike. Vi i sami navodite da sada u velikoj meri razumevate postupke svog oca, odnosno da shvatate u kakvom je kontekstu odrastao i šta je o roditeljstvu mogao da nauči. Upravo takva vrsta promišljanja nam u odraslom dobu može pomoći da razumemo i razgraničimo roditeljske postupke od njihove namere. Međutim, razumeli ga ili ne, roditeljsko ponašanje svakako ima veze sa našim odnosom prema sebi i svetu oko sebe. Mi kao mali usvajamo stavove i postupke svojih roditelja i izvodimo zaključke o sopstvenoj vrednosti na osnovu toga kako nas oni tretiraju, pogotovo zato što se nama kao deci često čini da su naši roditelji idealni i svemogući. U tom smislu može biti zbunjujuće zašto se ta idealna bića povremeno obrušavaju na nas postupajući grubo ili prestrogo. Jedno naizgled logično objašnjenje je – „pa mora da sa mnom nešto nije u redu“ ili „onda i zaslužujem kaznu“.

Problem koji definišete kao snažnu potrebu da budete prihvaćeni od strane oca može da ima veze sa tom dečijom logikom da svoju vrednost povezujemo sa roditeljskim prihvatanjem ili neprihvatanjem. Roditeljsko odobravanje je nešto što je detetu od velike važnosti, i bez čega u izvesnom smislu ne bi ni moglo preživeti, ali u odraslom dobu takva vrsta sveopšteg roditeljskog prihvatanja nam nije nužna za opstanak, iako naravno prija. Potpuno je ok da želimo da nas nama važni ljudi prihvate i vole, ali ukoliko imamo roditelja kojeg je “nemoguće zadovoljiti”, mi imamo izbor da li ćemo da se bavimo tom nemogućom misijom ili ne. Problem dakle održavamo kada neke od tih “dečijih” stavova usvojimo i držimo ih se nekritički i u odraslom dobu, čak i iako nam smetaju, ili više ne važe ili jednostavno nisu realistični. Npr. negujemo prestrog, perfekcionistički ili neprijateljski odnos prema sebi, iako nam takav stav zapravo ne pomaže niti prija. Ili smatramo sebe nesposobnima ili glupima iako nam realnost potvrđuje da umemo da se snađemo i pametno razmišljamo.

Dobra vest je da imate izbor da odaberete da li ćete da živite po diktatima koje ste sebi zadali u detinjstvu, po kriterijuma drugih ljudi ili ćete za sebe da odaberete novu, apdejtovanu životnu rutu. Neke od izbora koji su vam na raspolaganju možete da razmotrite kao što biste razmotrili različite promotivne pakete za bilo koji proizvod. Obično je od pomoći razmisliti, izlistati prednosti i mane i odabrati paket koji vam najviše odgovara i koji ste spremni da platite.

U jednom paketu su vam bezpogovorna poslušnost svojim ili roditeljskim preteranim očekivanjima, što sa sobom nosi nužno odustajanje od nekih svojih potreba i samim tim loše raspoloženje ili zadovoljavanje tih svojih potreba uz osećanje krivice. To je često neprijatna (što i sami na svojoj koži osećate), ali i bezbedna pozicija u kojoj odgovornost za sopstvene izbore pripisujete nekome drugome ili nečemu nepromenljivom (npr. tatinim postupcima u prošlosti, svojoj prirodi, sudbini i sl.). Cena ovog paketa je odustajanje od nekih vama važnih potreba i doživljavanje krivice. Ako uplatite odmah, dobijate i depresivnost gratis.

Drugi paket se sastoji od hrabrog i realističnog preispitivanja tačnosti i opravdanosti sopstvenih ili roditeljskih očekivanja, kao i od preuzmanja odgovornosti za svoje odluke, izbore, rezultate i sl. Nominalna cena ovog paketa se ljudima obično čini skupljom jer mora da se radi i misli, što je nekada baš naporno i zastrašujuće, plus sa sobom nosi neizvesnost i teškoću da kasnije okrivimo druge ako nismo zadovoljni svojim odlukama. Međutim ovaj paket potencijalno omogućava vlasniku da za sebe ostvari slobodu i doživljaj zadovoljstva samim sobom i svojim postignućima.

Na vama je da odlučite koji „paket“ ćete odabrati, odnosno kako ćete se prema sebi i svojim potrebama, izborima i čitavom životu odnositi. Uz to bi od pomoći bilo da sebi pružite dosta strpljenja i dobre volje. Preispitivanje zahteva koje smo sebi postavili u detinjstvu i menjanje odnosa prema sebi često nije lak zadatak. Stoga je sasvim uredu da se obratite psihologu ukoliko imate potrebu da ovaj svoj problem rešite uz stručnu psihološku pomoć.