PITALI STE:
Imam 24 god. Stanje u kakvom se trenutno nalazim opisao bih kao nezadovoljstvo i prisilne negativne misli. Dešavalo mi se da pomislim nešto negativno što u snu ne bih pomislio i onda, osećajući krivicu, mučio sebe kako sam loš, pokvaren i kako će me Bog kazniti. Čak sam do te mere osećao krivicu da sam plakao nadajući se da ću se tako iskupiti za nešto sto sam pomislio. Takođe imam problema sa nesanicom i slabom koncetracijom. To je sigurno normalno pošto mi se roj misli mota po glavi. Ne mogu da dokučim uzrok stvaranja tih prisilnih misli!
ODGOVORILI SMO:
Stanje koje opisujete često je kod ljudi koji nisu sigurni šta da rade sa neprijatnim mislima koje im padaju na pamet. Verovatno ste prvenstveno uplašeni sadržajem tih misli, pretpostavili da misli mogu na neki način da vam naude, učine vas grešnim, prljavim, poremećenim. Pošto je veoma teško izaći na kraj sa njima, deluje da se povodom tog problema osećate obeshrabreno, beznadežno i tužno jer ne znate šta i kako dalje. Usled te sveopšte uznemirenosti, logično je da imate problema sa spavanjem i koncentracijom, te da postavljate sasvim logična pitanja – odakle meni ovakve misli i hoću li zbog njih poludeti, izgubiti kontrolu nad sobom i svojim mentalnim zdravljem.
Svakome od nas tokom dana padaju na pamet različite misli, lepe i ružne, željene i neželjene, prihvatljive i neprihvatljive. Ono što je sigurno je da su to samo misli i ništa više. Misao „Umreće mi mama.“ ista je kao i misao „Danas je utorak“. Samo misao i ništa drugo. Misli nemaju moć da utiču na realnost izuzev ako mi nešto ne uradimo povodom njih. Dakle, pojavljivanje bilo kakvih misli nije samo po sebi problem, jer je ljudski mozak prosto takav. Razne nam misli prolaze kroz glavu. Problem nastaje onda kada ih mi sami etiketiramo kao strašne, neprihvatljive, ružne ili prljave. Pošto je misli jako teško kontrolisati i one nastavljaju da se javljaju, ljudi počinju da doživljavaju neprijatna osećanja i pokušavaju da se protiv njih bore, oteraju ih ili ponište efekat njihovog javljanja. Tada u stvari sami sebi stvaraju problem jer uzrokuju da se te misli još češće javljaju, pa se ljudi osećaju još gore i još uoprnije pokušavaju da pobede u toj nemogućoj borbi. Pokušajte na primer da uložite sve svoje napore da u narednih 5 minuta ne mislite na belog medveda. Videćete da je to nemoguće i da će vam kroz misli prošetati čitav zoološki vrt belih medveda. Što se više i jače borite protiv njih, biće ih sve više.
Rešenje se krije u dve stvari. Prva je – prihvatiti da su misli samo misli i da nemaju veze sa realnošću. To što s vremena na vreme dođe neka misao znači samo i jedino da ste normalan čovek koji ima nesavršen mozak kao i svi ostali. To nikako ne znači da ste grešni, prljavi, loši, pokvareni i sl. Kada to probate, probajte i da se više ne brite protiv njih. Kažite sebi npr. – misli ko misli, gluposti – i nemojte se protiv njih boriti. Vremenom te misli će izgubiti na važnosti koju im pridajete i njihova učestalost će se smanjiti.
Ipak, iskustvo nam govori da nekim ljudima ovo može biti veoma težak podhuvat i da im treba podrška. Psihologija ima brojne tehnike i vežbe koje vam mogu pomoći kako da lakše i brže uspete u prihvatanju i pomirivanju sa svojim nepredvidivim mislima. Obraćanje psihologu je, dakle, još jedan način kako sebi možete pomoći u rešavanju ovog problema.