Veliki broj svetskih i domaćih statistika govore o izuzetno visokim procentima mladih osoba koje piju alkohol. Takođe, starosna granica kada mladi počinju da piju alkohol se pomera na sve niže uzraste, uprkos zabranama prodaje alkohola maloletnim osobama. Mladi ljudi starosti od 18 do 30 godina su, po nekim istraživnajima, najviše izloženi riziku da razviju problematičan odnos prema pijenju alkohola. Naravno, pri ovome je važno imati na umu da nije svako konzumiranje alkohola problematično, kao i da umereno konzumiranje alkohola kod odraslih ljudi po većini istraživanja sa sobom ne nosi negativne posledice. Međutim, ne uspeju svi da ostanu u granicama umerenog, što sa sobom može da nosi dobro poznate neželjene posledice koju uključuju brojne zdravstvene i bezbednosne rizike.

Iz ovoga je razumljivo da se veliki broj zdravstvenih i društvenih institucija, kao i istaživačka i opšta javnost često nalazi pred pitanjem zašto se ovo događa. Kada govorimo o faktorima koji dovode do toga da mladi ljudi piju, ne možemo reći da postoji jedan uzrok koji objašanjava ovu pojavu. Kao i bilo koje drugo ljudsko ponašanje, konzumiranje alkohola je kompleksno i motivisano većim brojem unutrašnjih i sredinskih fatora. Nije svaki od ovog velikog broja faktora relevantan u jednakoj meri za svaku osobu, ili jednostavnije rečeno ne piju svi mladi ljudi alkohol iz istih razloga.

Ako najpre govorimo o socijalnom kontekstu, primetno je da se u različitim kulturama na pijenje alkohola različito gleda, sa manjim ili većim odobravanjem. Države pokušavaju da urede ovu oblast donoseći zakone, te sprovodeći programe i kampanje vezane za prodaju i konzumiranje alkohola. Međutim, društvena klima ili stavovi stanovništva takođe snažno utiču na ponašanje vezano za pijenje. Na primer, mladi ljudi su u našoj sredini često izloženi široko prihvaćenom stavu da je konzumiranje alkohola znak odraslosti, a u isto vreme i odraz buntovništva i smelosti. Dodatno se izlasci obično odvijaju u kontekstu gde je alkohol lako dostupan i gotovo neizostavan deo „rituala“ dobrog provoda. Neke mlade osobe počnu da piju vođene potrebom da se uklope u ove standarde. Dakle, potreba da se bude prihvaćen od strane neke važne grupe može da motiviše osobu da počne da pije. Zatim, za neke mlade ljude alkohol predstavlja način da se lakše opuste u društvu, da lakše otpočnu razgovor ili da se sa manje treme upoznaju sa novim ljudima. Dalje, određeni broj mladih koristi alkohol u nastojanju da prebrode neku tešku životnu situaciju, gubitak, raskid, razočaranje i sl. Ova lista faktora koji utiču na pijenje alkohola kod mladih nije ni blizu iscrpljena, a mogu joj se pridružiti i faktori kao što su radoznalost, impulsivnost, potreba da se protivi autoritetu koji zabranjuje konuzumiranje alkohola, itd.

Nakon svega rečenog, postavlja se pitanje na koji način nam razumevanje toga zašto neka mlada osoba pije alkohol može biti od koristi. Odgovor je da nam razumevanje toga zašto nešto radimo, može pomoći da napravimo razliku između onoga što smo želeli da postignemo od načina na koji to pokušavamo da uradimo. Tada možemo jasnije da vidimo da li je to što radimo od pomoći ili nije, odnosno da li nas vodi ka postizanju našeg cilja ili ne. Tako npr. momak koji želi da postane veštiji i nastupi samopouzdano u komunikaciji sa devojkama, može pomoć potražiti u alkoholu. Iako kratkoročno alkohol može da mu pomogne da se opusti ili ohrabri da nešto preduzme, dugoročno gledano ovakvo ponašanje ne vodi do pozitivnih efekata. Naime, alkohol ga neće naučiti naprednim veštinama komunikacije, niti mu pomoći da stekne više poverenja u sebe i svoje sposobnosti. Na kraju, ukoliko zaključimo da nam pijenje alkohola ne pomaže da ostvarimo željeni cilj, pred nama je uzbudljiv zadatak, a to je da osmislimo kako na konstruktivan način možemo da dođemo do tog istog cilja.