Jeste li čuli nekad za izraz „generacija u senviču“? Da li ste se zapitali ko su oni, koliko imaju godina i zbog čega su u sendviču? U ovom tekstu ćemo se pozabaviti upravo ovom temom!

Dakle, u sendviču ste ako imate (manje ili više) između 40 i 50 godina, imate svoju decu – adolescente, i stare roditelje. I uz sve ovo vrlo verovatno još veliku gomilu obaveza sa kojima se svakodnevno nosite.

Pre svega, važno je da znate da je razvoj celoživotni proces! A svaka razvojna faza nosi svoje izazove. Nekada se mislilo da razvoj prestaje posle adolescencije i da u kasnijim

uzrastima osoba nema nekih većih izazova, niti postoje segmenti u ljudskom funkcionisanju u kojima bi se (u idealnom slučaju) moglo napredovati. Međutim, svaki uzrast nosi neke važne (razvojne) zadatke koje osoba treba da „savlada“. Za generaciju u sendviču najvažniji zadatak je biti produktivan i stvarati, to jest u ovom uzrastu se u mnogim oblastima života dešava procvat i osoba doseže zenit. Koliko god da ovo bajkovito i lepo zvuči, ne treba prevideti da je ovo veoma zahtevan i važan zadatak, i da o produkciji govorimo kada osoba „uspešno“ rešava razvojne zadatke, te da nasuprot produktivnosti stoji stagnacija koja za osobu može nositi veliko nezadovoljstvo. Na primer, biti roditelj (adolescentima) i dete (stari(ji)m roditeljima) istovremeno, odraslim osobama ume biti izazovno. S jedne strane brinuti o deci adolescentima, koji se menjaju na neki do sada roditeljima nepoznat način – sve više oponiraju, bore se za svoja prava, sve više biraju da budu sa prijateljima umesto sa roditeljima, manje vam se dive, a više kritikuju itd.; a sa druge strane stari roditelji koji najčešće imaju zdravstvene tegobe, otežano kretanje, svoje potrebe u odnosu na svoju decu, tj. vas i sve više im je potrebna vaša praktična pomoć. Ali tu nije kraj izazovima! Osim ove dve važne uloge koju imate, verovatno je da usput balansirate još gomilu nekih drugih, takođe važnih uloga: partnerske uloge, druge važne porodične uloge, prijateljske uloge, profesionalne uloge… Jasno je da žongliranje sa ovoliko uloga i obaveza zahteva mnogo veštine i ponekad odricanje.

U ovom moru obaveza i uloga ponekad osoba može da „sagori“. Često se odlučuje, sasvim prirodno, da se nekim ulogama da prioritet, dok se neke druge uloge stavljaju u drugi plan. Ali ako taj drugi plan postane jako dalek (npr. dragu prijateljicu ne viđate mesecima jer odmah nakon posla morate do roditelja da im pomognete oko spemanja kuće, kupovine namirnica, i sl., a onda žurite kući svojoj primarnoj porodici), vremenom se može skupiti akumulirano nezadovoljstvo jer važan segment vašeg života, prijateljstvo, nikako da dođe na red. Generalno taj osećaj da nešto ne stižemo, te da u nekim segmentima nismo ostvareni često za osobu nose „gorak ukus u ustima“ i osećaj neadekvatnosti. Kako biste predupredili ovaj osećaj, za početak vam može pomoći direktna komunikacija sa (bliskim) ljudima. Sasvim je u redu da imate svoje potrebe, da vam neke stvari u određenim momentima postanu naporne i da želite da se, makar na kratko, „isključite“. U tom procesu je mnogo efikasnije ukoliko ne čekate da „zadnja kap prelije času“ i reagujete blagovremeno, za početak otvorenim iskazivanjem svojih potreba. Isto tako je veoma važno da umete da iskažete neprijatne emocije – ljutnju, strah, tugu ili iskažete brigu, nezadovoljstvo. I vi ste „samo čovek“! A direktnom komunikacijom i iskazivanjem autentičnih osećanja povećavate verovatnoću da sa druge strane dobijete razumevanje i podršku, koja vam može biti značajan resurs kada se nosite sa velikim izazovima. U skladu sa tim – važno je da znate da niste slabi ili manje vredni ukoliko od bliskih ljudi tražite pomoć, bilo emotivnu i/ili instrumentalnu.

 Roditelji su često, iz najbolje namere, spremni da sve svoje potrebe i obaveze podrede deci, želeći tako da iskažu da su tu za njih, da su im deca izuzetno važna, te da se brinu za njih. Naravno da je važno deci komunicirati da smo tu za njih i da smo spremni da im posvetimo vreme, pažnju i podršku, ali nije dobro ukoliko se u potpunosti odreknete nekih svojih potreba i vremena za sebe. Opet, nije na odmet ponoviti da bavljenje sobom nije sebično, tada iskrenije komuniciramo deci poruku da je važno da brinu o sebi i da su i njihove potrebe važne, tako što im praktično kroz svoj primer pokazujemo.

U ovom tekstu je pobrojan zaista veliki broj izazova sa kojima se svakodnevno nosite, međutim važno je da znate da je optimistično to što, koliko god da izazova ima generacija u sendviču, ipak veliki broj ljudi uspešno i bez većih zastoja prebrodi ovu razvojnu fazu. Ljudi su rezilijentna bića – imaju kapaciteta da se nose sa mnogo izazova i iz tih iskustava uče i izgrade doživljaj visoke samoefikasnosti. Naravno, ponekad stvari „zaškripe“ i ukoliko primetite da vam je ova životna faza previše naporna, ukoliko vidite da se u velikoj meri odražava na kvalitet vašeg života i ukoliko se to stanje prolongira, stručna pomoć psihologa vam stoji na raspolaganju. U sklopu projekta „Zajedno smo jači – Vodič za preživljavanje roditelja i adolescenata“ koji je podržala Gradska uprava za zdravstvo grada Novog Sada smo odabrali da se bavimo jednim, veoma važnim segmentom života tzv. generacije u sendviču, a to je roditeljstvo. U sklopu ovog projekta imaćete prilike da uzmete učešće na besplatnim psihološkim radionicama i da zajedno sa vašim adolescentom radite na vašoj relaciji, te da steknete veštine i znanja koja će unaprediti vaš odnos.