PITALI STE:
Imam problema sa noćnim morama, odnosno košmarima. Sanjam razne stvari koje mi deluju realne kao film, i svega se uvek sećam kada se probudim, ali već sutradan ne znam šta sam sanjala. Problem je što ne mogu da se probudim dok se san ne završi. To produžava moje spavanje i ne mogu da se probudim. Tako da zbog toga i duže sanjam.
Ne znam šta da uradim. Jako mi je teško zbog tih snova i strahujem da se iza toga krije neki ozbiljan zdravstveni problem. Molim Vas za savet kako da pomognem sebi.

ODGOVORILI SMO: 

Kao što su snovi uobičajena pojava kod svih ljudi, tako su i noćne more. Psihološka nauka do sada nije precizno uspela da utvrdi zašto mi tačno sanjamo, ali postoji nekoliko pretpostavki veoma bliskih nauci. Jedna od njih je da se tokom snova oslobađamo emocionalnih sadržaja koje smo tokom dana doživeli na svesnom ili nesvesnom planu. Naravno, snove sa negativnim emocionalnim sadržajem češće ćemo sanjati kada smo iz nekog razloga uznemireni, kada nas nešto brine, kada smo pritisnuti rokovima za završavanje nekog teškog posla, kada smo doživeli neki gubitak nama važne osobe i slično. U tim slučajevima snovi imaju zaštitnu ulogu jer obezbeđuju da malo izventiliramo neprijatna osećanja koja bismo, da ih ne doživljavamo snovima, doživeli na neki drugi način, bilo to direktno strahujući, besneći, tugujući ili psihosomatski putem formiranja visokog krvnog pritiska ili recimo pada imuniteta. Dakle, ako imate neki problem psihološke prirode ili ste zbog nečega napeti, zabrinuti, strepite, ljutite se i slično, zbog snova se nećete razboleti već upravo suprotno – snovi ventiliranjem emocija obezbeđuju da se zdravstveno stanje očuva na dobrom nivou.
Što se tiče živosti odnosno realnosti snova, to prventstveno zavisi od intenziteta, odnosno amplitude moždanih talasa koji dominiraju moždanom aktivnošću kada sanjamo. Istraživanja su pokazala da svaki san u proseku traje 20 minuta, koliko u proseku traje takozvana REM faza spavanja kada najživlje sanjamo. Tih faza ima oko 6 do 7 za prosečnu dužinu spavanja od 8 sati. Ukoliko se u toj fazi spavaja probudimo, sećaćemo se onoga što smo sanjali. Međutim, obzirom da sadržaj snova nije realan i spada u domen fantazije, naš savršeno dizajnirani mozak ih relativno kratko zadržava u domenu svesnog, pa ih se sećamo veoma kratko i brzo ih zaboravimo, jer snovi nemaju nikakve implikacije na naš realni život. Kada je taj sadržaj zanimljiviji onda ćemo ga duže pamtiti kao i sadržaj dobrog filma, ali koliko dobar film može uticati na događaje u realnosti i budnom stanju toliko može i san. Drugim rečima – budite bez brige, ništa se značajno neće dogoditi zbog toga što sanjate teške stvari.
Ono što je međutim zanimljivo jeste da istražimo koji bi to uzroci mogli biti da se ti snovi tako često javljaju. Možda bi bilo dobro da vodite dnevnik snova, odnosno da pored kreveta imate neku sveščicu u kojoj ćete zapisivati sve što ste prethodne noći sanjala i tako svakog jutra. Kada posle izvesnog vremena ponovo pročitate šta ste napisali par dana unazad, verovatno će se otkriti neka pravilnost. Ta pravilnost nikada nema veze sa samim sadržajem snova, odnosno sa time da li ste sanjali cirkus, pijacu, knjige, masakr ili neku konkretnu osobu, već je važno šta se u snu dešava – koji je glagol, koja radnja u snu. To se radi, sledeći metod velikog Fritza Perlsa koji je zaista bio majstor u naučno psihološkoj analizi snova.
Frojd je govorio da su snovi kraljevski put u nesvesno i to zaista i jeste tako. Ipak, obzirom da taj posao može malo i da plaši, a pogotovo zbog toga što su to vaši snovi i ne možete biti objektivni prema njima, bilo bi dobro da ovaj „posao“ obavite sa nekim ko je stručan i sa kime bi odgonetku zašto sanjate to što sanjate mogli da nađete daleko lakše i brže.