PITALI STE:

Imam 18 godina i sa dečkom sam u vezi duže od dve godine. Veza nam je lepa i volimo se. Više od godinu dana pokušavamo voditi ljubav, ali ne uspevamo u tome. Oboje smo neiskusni i smotani. Neuspeh nas jako frustrira. Molim vas, pomozite. Šta da radimo? Bojim se da nam sve to ne uništi vezu.

ODGOVORILI SMO:

Iz onoga sto ste napisali razumemo da sa partnerom sa kojim imate dobru vezu, niste uspeli da ostvarite seksualni odnos i tim povodom ste nezadovoljni i obeshrabreni.
Potpuno je razumljivo da nakon godinu dana bezuspešnih pokušaja niste optimistični i da se povremeno osećate umorno od cele situacije. Pretpostavljamo da vam oboma već i sama pomisao na tu temu stvara pritisak, i da se brinete da će to ugroziti vaš odnos. S obzirom da se iz vašeg pitanja ne vidi šta vam konkretno predstavlja problem tokom pokušaja da vodite ljubav, ne možemo vam dati potpuno konkretan odgovor, ali ćemo vam objasniti šta često biva razlog neuspeha u sličnim situacijama.

Ulazak mladih osoba u područje partnerskih veza je veoma kompleksan zadatak koji samo pojedini holivudski junaci na filmovima usvajaju bez teškoća. Drugim rečima, nije neobično da prve partnerske veze koje ostvarujemo budu ispunjene raznim nepoznanicama, preprekama i nesigurnostima. To je tako zato što biti u partnerskoj emotivnoj vezi zahteva usvajanje novih veština koje do sada niste imali prilike da vežbate u prijateljskim vezama ili u vezama sa članovima svoje porodice. Jedna od tih veština tiče se i seksualnih odnosa. Dakle, na vođenje ljubavi možemo da gledamo kao na veštinu u smislu da je potrebna praksa da bi smo je uvežbali, usavršili je i u njoj uživali. Mogli bi smo da uzmemo ples kao poređenje kojim bi se ovo stanovište moglo ilustrovati. Naime, svako zna da pleše nekako, neko ima bolji osećaj za ritam i pokrete, a neko lošiji, ali da bi se naučilo plesati po nekoj koreografiji neophodno je vežbati. Na početku je normalno da se osećamo nesigurno i da strahujemo da ćemo pogrešiti jer pazimo na korake, na svaki pokret pojedinačno, na brzinu i sl. Ako o svemu ovom razmišljamo, teško da ćemo se moći opustiti i uživati. Uživanje dolazi kada smo sigurni u sebe i kada više ne razmišljamo o svojim koracima, nego se prepustimo muzici i plešemo. Dakle, to je veština koja se uvežbava, i kao i u svakoj veštini normalno je da smo na početku nespretni. Međutim, dodatni problem nastaje kada to zanemarimo i od sebe počnemo da očekujemo da se ponašamo upravo suprotno, tj. kao da smo veoma iskusni i vešti. Dakle, vrlo je moguće da pored toga što vam nedostaje iskustva, imate u izvesnoj meri nerealna očekivanja od toga kako bi vaš čin vođenja ljubavi trebao da izgleda. Moguće je da pri tome i od sebe i od partnera očekujete da budete fenomenalno vešti i opušteni i da sve prođe kao na filmu. Međutim, u realnosti stvari stoje tako da većina ljudi svoje prve seksualne odnose opisuje kao nezadovoljavajuće, nespretne i napete. Dakle, očekivati od prvog seksualnog odnosa da bude fenomenalan je nerealno. Ako ovakvo očekivanje postavimo, logično je da ćemo biti napeti i da ćemo stalno strahovati da li ćemo ga uspeti ostvariti. Dok mi strahujemo kako ćemo se pokazati i kako će sve proći, mala je šansa da se istovremeno opustimo i uživamo. Kada nam je, pri tome, stalo do druge osobe i do toga kako će se ona osećati, to može da bude dodatno opterećenje ukoliko razmišljamo da ćemo je možda nekim našim postupkom povrediti, razočarati i sl.

Na koji način ovaj odgovor može da vam pomogne? Najpre, da bi ste razumeli da vi najverovatnije nemate ovaj problem zato što ste smotani, nego zato što od sebe očekujete da budete jako opušteni i uspešni – i onda, s obzirom da vam to ne polazi za rukom, bivate razočarani i frustrirani. Jedan od saveta bi dakle bio da smanjite očekivanja od sebe i od svog partnera. Pokušajte da ne očekujete unapred kako, kada i šta treba da se dogodi, nego pustite da se stvari odvijaju svojim tokom. Pri tome biti opušten nije neophodno, odnosno ne pomaže ako dodatno od sebe očekujete da budete potpuno cool. Pri svemu ovome potrebno je i dosta strpljenja, tj. ne očekivati da ćete odmah rešiti problem. Nekada pomaže i da razgovarate sa osobom od poverenja, bilo da je to drugarica, mama, psiholog ili neko drugi. Ako nađemo ili imamo osobu koja nas neće osuđivati ili kritikovati, nego će nas saslušati sa pažnjom, možemo dobiti korisne savete, podršku ili uvid u to kako drugi ljudi gledaju na istu stvar, da li su i sami imali slična iskustva itd. I ne zaboravite da je svaki problem koji imate u odnosu sa drugom osobom zajednički, odnosno da se i odgovornost za njegovo rešavanje deli na dvoje. Nekim parovima pomaže da razgovaraju o tome kako se osećaju povodom nekog zajedničkog problema. Moguće je da oboje strahujete od sličnih stvari, a da toga niste ni svesni.