PITALI STE:

Imam drugaricu za koju sam jako vezan. Iako nisam želeo, zaljubio sam se u nju. Zbog toga se u nekim situacijama ponašam neprimereno. Želim da sa njom budem drug. Nemam nikakva nadanja o tome da bi nekad mogli da budemo zajedno. Kod nje je sve čisto, gleda me kao brata ili druga. Generalno, odlično funkcionišemo kao prijatelji, sve dok ja ne napravim problem. Zbog jedne svađe prekinuli smo kontakt neko vreme, pa smo ga ponovo uspostavili. Sve je bilo ok i onda odjednom izljubomorišem za neku glupost i nakon toga mi padne mrak na oči i izvređam je. Sada je ljuta, ne želi više kontakt sa mnom. Smatra da je već previše puta prelazila preko takvog mog ponašanja. Ne veruje da ja mogu da se promenim. Ukoliko bih se promenio možda bi moglo nešto da se spasi, ali svakako neće biti ista prema meni. U nekim situacijama budem baš posesivan, ponekad bezobrazan i govorim joj stvari koje zapravo ne mislim.
Mnogo sam vezan za nju. Molim vas za neki savet u vezi sa situacijom koju sam opisao.

ODGOVORILI SMO:

Situacija o kojoj ste nam pisali dosta je česta među mladim ljudima, naročito u situacijama kada puno vremena provode zajedno. Uloga prijatelja zna da se s vremena na vreme pomućka sa ambicijama i očekivanjima u kom pravcu i na koji način odnos dvoje ljudi treba da se menja. Postoje čak i ekstremni stavovi (srećom netačni) da prijateljstvo između mladića i devojke nije moguće i da je ono samo prikrivena i dobro upakovana romantična i/ili seksualna ambicija. Naravno da je moguće da dvoje mladih ljudi potpuno suprotnog pola budu u prijateljskom odnosu. Ono što jeste istina je da se dugotrajni bliski odnosi gotovo uvek menjaju, transformišu u pravcu intenzivnijeg, bleđeg ili drugačijeg odnosa. Štaviše, ukoliko odnos dvoje ljudi koji su veoma upućeni jedno na drugo traje godinama i ne menja se ni u kom pravcu i obliku, to je signal da verovatno nešto ne štima. Ljudi se narodski rečeno smore od identične dugogodišnje relacije, tako da je ovo o čemu ste pisali pre znak neke predstojeće transformacije koju treba znati dobro ishendlovati nego nerešiv problem koji nužno vodi prekidu odnosa.

Međutim, tu ima jedna stvar koja nam se čini nejasna. Naime, s jedne strane pišete da „sa njom želim da budem drug i nemam nikakva nadanja o tome da bi nekad mogli da budemo zajedno”, a sa druge „odjednom izljubomorišem za neku glupost i nakon toga mi padne mrak na oči i izvređam je”. To su stvari koje ne idu zajedno. Ukoliko ste bili iskreni prvenstveno prema sebi napisavši prvu tvrdnju, onda za ponašanje u drugoj tvrdnji nema nikakvog osnova. Ono što se meni čini najverovatnijim je da ipak makar potajno želite neku romansu sa njom, ali da ste svesni da je to u ovom trenutku nemoguće, naročito pošto ona to ne želi, te da vam ona znači toliko da pristajete da po svaku cenu ostajete u njenoj blizini, makar to iziskivalo i veliki napor samokontrole, otpisivanja i negiranja svojih veoma lepih, nežnih i plemenitih osećanja. U tom slučaju ne bi bilo čudno da vam samokontrola ponekad popusti pa napravite scenu.

Kažete ,,ukoliko bih se promenio možda bi moglo nešto da se spasi, ali svakako neće biti ista prema meni…”. Postavlja se pitanje šta to znači promeniti se. Ukoliko to podrazumeva da naučite da se maksimalno kontrolišete trpeći bol u situacijama koje vam provociraju ljubomoru, ili pak da radite na tome da prestanete da osećate romantična osećanja preman njoj – verovatnoća za takvu promenu postoji ali je veoma mala. Najveća zavrzlama u svemu tome je da ovakva promena ne bi bila baš dobra za vas, odnosno da vi i ne treba da se menjate nego da nastavite u traganju negde drugde za divnim bićima kojima ćete pokazati ljubav i koja će vam to moći i želeti da uzvrate.

Nekada je u stvari daleko bolje pustiti da se odnos menja, makar i sasvim zahladi, nego po svaku cenu nastojati da on ostane ili ponovo bude ono što je nekad bio. Stara je mudrost u paradoksu da je najbolji način da zadržite nekoga pored sebe to da ga prosto pustite da ode. U međuvremenu, možda se dese neke nove lepe stvari u vašem životu, pa će ova neuspela romansa iz domena čežnje preći u uspomene.