Kada su Frencis Raušer, Gordon Šou i Ketrin Kej pre više od 25 godina izvršili kratak muzički eksperiment na 36 studenata prve godine psihologije Univerziteta u Kaliforniji, ni slutili nisu da će njihove rezultate mnogi iskoristiti da postanu milioneri. Oni su podelili svojih 36 studenata u tri grupe u nadi da će naći neke značajne razlike u spacijalnim sposobnostima u različitim eksperimentalnim uslovima. Prvoj grupi studenata je tokom 10 minuta puštana tiha relaksirajuća muzika, druga grupa je isti taj period boravila u tišini, dok je treća grupa za to vreme slušala Mocartovu Sonatu za dva klavira u D-duru. Nakon ovog kratkog muzičkog performansa studentima su ponovo dati testovi spacijalnih sposobnosti i dobijeno je da je grupa koja je slušala Mocarta imala za 8-9 jedinica veći skor na spacijalnim sposobnostima. Kakav momenat za proizvođače igračaka i CD-ova širom sveta! Da stvar bude gora, kada su Raušer i njene kolege ponovili merenje spacijalnih sposobnosti nakon 15 minuta od izlaganja Mocartovom remek delu dobijeno je da više ne postoji nikakva razlika među grupama. Ali dobro, zaista ko bi mogao da proda efekat kraći od 15 minuta.

Nakon ovog eksperimenta izvedenog na 36 studenata krenule su marketinške kampanje namenjene mamama širom sveta. Ukoliko želite da vaše dete bude inteligentnije od ostale dece puštajte mu Mocarta i kupujte mu igračke koje proizvode taktove Sonate za dva klavira. Pitate se kako sad bebe i kako sad generalno inteligentnija kad se razlika dobila samo na spacijalnim sposobnostima? Izgleda veoma lako. Verovatno se ni sam Mocart nije mogao nadati da će njegovo ime nositi preko 40 proizvoda namenjenih poboljšanju inteligencije kod beba, niti da će biti ugrađivan u pevajuće žirafe i nosoroge. Ali to nije sve! Svega par godina nakon sprovođenja ovog eksperimenta na 36 studenata psihologije, u jednom dnevnom listu u Kini (South China Morning Post) se pojavljuje članak u kome se, pozivajući se na Raušerovu i kolege, navodi da su ovi američki naučnici došli do podataka da ukoliko trudne majke slušaju Mocartovu Sonatu za dva klavira rodiće pametniju decu od njihovih budućih vršnjaka. Iako i dalje nije jasno da li su studenti psihologije pomešani sa fetusima ili trudnim majkama, ova vest je doprinela novim trendovima za potražnjom CD-ova sa Mocartovom muzikom, odmah pri saznanju o tome da su u drugom stanju. Ipak, i nakon 25 godina od imenovanja Mocartovog efekta i dalje ne postoji nijedna studija koja je merila efekte slušanja Mocarta na inteligenciju još uvek nerođenih beba. Nekoliko godina kasnije jedne nedeljne novine u Milvokiju (Milwaukee Journal Sentinel) objavljuju da “brojne studije potvrđuju Mocartov efekat na novorođenčadima, osnovnoškolcima i srednjoškolcima”, a da do tada nijedno istraživanje nije sprovedeno ni na kome drugom, osim na onih 36 studenata psihologije. Ovi novinski natpisi i brojni drugi koji su ih citirali su doveli do toga da danas više stanovnika Sjedinjenih Američkih Država zna za Mocartov efekat nego ko im je predsednik države ili gde je Evropa. Pored toga što znaju, njih čak 73% veruje da slušanje Mocarta poboljšava njihovu inteligenciju (Steele et al., 1999).

Kako bi doprineli razvoju inteligencije novih generacija, gradonačelnik Džordžije je jedne godine izdvojio preko 100.000 dolara iz državnog budžeta da svako novorođeno dete u toj državi dobije Mocartov CD sa Devetom simfonijom. Dobro sad je zaista nejasno odakle i Deveta simfonija. Gradonačelnik je pri obraćanju stanovnicima naglasio da će ovaj poklon doprineti razvoju intelektualnih sposobnosti njihove dece, kao i razvoju sposobnosti za matematiku i igranje šaha. Dobro, možda zbog te matematike baš Deveta simfonija.

Šta se sa naučnim istraživanjima Mocartovog efekta desilo u međuvremenu? Nekoliko istraživanja koja su pokušala da ponove studiju Raušerove i kolega nisu našli značajne efekte slušanja Mocarta na spacijalne sposobnosti ili bilo koje druge sposobnosti (Steele et al. 1999, 2007). Nijedna studija nije sprovedena na novorođenčadima ili na trudnicama, iako su ovo najveći potrošači Mocartovog efekta. Kada se sumiraju sve do sada sprovedene studije efekat slušanja Mocarta je povišenje za 2 jedinice na spacijalnim sposobnostima koje traje u proseku manje od jednog sata (Steele, Bass, & Crook, 1999).

Dvadeset godina nakon ovih naučnih istraživanja negativne nalaze o Mocartovom efektu možete pročitati tek posle nekoliko strana listanja google-a, nakon što pronađete razne centre namenjena prodaji proizvoda za poboljšavanje inteligencije dece Mocartovom muzikom, i to nakon nekoliko desetina različitih proizvoda sa istom namenom. Nažalost, čak ni Raušerova, Šou, Kejova ni 36 studenata psihologije nisu imali ništa od toga.      

Rauscher, F. H., Shaw, G. L., & Ky, K. (1993). Key components of the Mozart effect. Perceptual and motor skills, 86(3), 835-841.

Steele, K. M., Bass, K. E., & Crook, M. D. (1999). The mystery of the Mozart effect: Failure to replicate. Psychological Science, 10(4), 366-369.

Steele, K. M., Dalla Bella, S., Peretz, I., Dunlop, T., Dawe, L. A., Humphrey, G. K., … & Olmstead, C. G. (1999). Prelude or requiem for the ‘Mozart effect’?. Nature, 400(6747), 827.