Kada se govori o efektima vežbanja obično se ističe blagodet fizičke aktivnosti na telesno zdravlje osobe. Međutim, efekti vežbanja se mogu posmatrati iz perspektive celokupnog funkcionisanja osobe, te se može govoriti o blagodetima fizičke aktivnosti kako na telesno tako i na mentalno zdravlje osobe.

Ovaj princip celovitosti ljudskog bića isticali su još stari Grci kroz izreku “U zdravom telu zdrav duh”. Iz ugla mentalnog zdravlja vežbenje predstavlja usvajanje zdrave životne navike koja u sebe uključuje integraciju različitih ponašanja koji podržavaju odnosno čine temelj usvajanja i učenja ove navike. Vežbanje pre svega započinje odlukom osobe da će početi sa vežbanjem da bi nešto promenila. Može se govoriti o različitoj motivaciji za uključivanje u programe vežbanja, kao i o specifičnim ciljevima koje različite osobe nameravaju da postignu vežbajući (npr. smanjenje ili povećanje telesne težine, smanjenje nivoa svakodnevnog stresa, zabava i druženje, relaksacija, poboljšanje zdravlja, izgleda ili slike o sebi…). U psihološkom smislu odluka znači da je osoba tačno definisala šta hoće, a ne samo šta želi da postigne, te preduzela i određene korake kako bi ostavrila ono što hoće (npr. izbor kluba u kome će vežbati, usklađivanje svojih obaveza sa terminima vežbanja, kupovina sportske opreme). Može se konstatovati da se proces promene aktivira onog trenutka kada osoba sa ,,želim da vežbam, a ništa ne činim po tom pitanju“ pređe na ,,hoću da vežbam i učiniću povodom toga sledeće korake…”

Samo usvajanje vežbanja kao zdrave navike je proces koji podrazumeva kako faze napredka, tako i povremene zastoje tokom kojih je potrebno uložiti pojačan napor, a koji predstvaljaju za neke osobe rizik od preranog odustajanja, a za neke samo motivišući faktor da se osoba izbori sa svojim ograničenjima i proširi svoje granice. Uspeh se znači ne ogleda u tome da na prvom trenigu uradite 10 trbušnjaka i odmah zablistate kao neko ko vežba već pet godina, i ko je svoj prvi trbušnjak uradio tako davno. Za onog ko do juče nije uradio ni jedan trbušnjak, a na prvom treningu uradi dva pravilna trbušnjaka jeste mali, ali značajan korak u pomeranju granica ličnog funkcionisanja. Upravo ovo učenje da se prevlada fizičko ograničenje i postignuti sitni uspesi predstavljaju psihološku dobit od vežbanja, u smislu pomeranja mentalnih granica tipa ,,ne mogu ja to“ u ,,mogu, osetim to na svojoj koži.“ Pomeranje mentalnih granica kroz izvođenje sve težih vežbi i većeg broja serija vežbi, doprinosi kako porastu fizičke kondicije tako i jačanju samopoudanja i lične efiksanosti. Tokom usvajanja vežbanja kao zdrave životne navike, osoba uči da koristi grupu u kojoj vežba kao podršku čime unapređuje i svoje socijalne veštine, a što je još jedna značajna psihološka dobit. Naime, vežbanje u grupi ima motivišuću ulogu u smislu da se osoba kao član grupe trudi da prati tempo napredka grupe, grupa motiviše u prevazilaženju zastoja. Međutim, pogrešno je grupu isključivo koristiti za procenu svog napredka. Napredak ka postizanju ličnog cilja vežbanja ipak je poželjno zasnivati na početnom stanju i sadašnjem stanju osobe. Npr. osoba koja ima obim struka 90 cm ako se poredi sa grupom u kojoj je sada prosek 74 cm, biće deprimirana i nezadovoljna , ali ako uporedi sadašnji obim sa obimom struka koji je imala pre tri meseca npr. 96 cm, biće zadovoljna, a što će pozitivno uticati kako na njeno samopouzdanje tako i na osećaj lične efikasnosti. Takođe, grupa ima svoje obarsce zdravih navika (npr. navike oko ishrane) i rituale (načine opuštanja i zabavljanja), a što kod osobe koja vežba doprinosi osećaju socijalne uključenosti i pripadnosti, i motiviše usvajanje generalno jednog organizovanog i zdravog stila života.

Znači potrebno je izdvojiti vreme, uložiti trud, prevazići zastoje i dobro se oznojiti. Logično pitanje je: A gde je u svemu tome uživanje i blagodet? Vežbajte kontinuirano bar neko vreme, pa ćete iskusiti odgovor i razumeti zašto istraživanja ukazuju na sličan pozitivan efekat treninga i antidepresiva kod osoba koje pate od depresije.