Razgovarati sa partnerom, sa prijateljem, ili nekom drugom bliskom osobom, kada na polju seksualnosti postoji problem, vrlo je teško. Seks, kao i inače tabu tema koja se teško otvara, osim u šalama i vicevima, značajno više postaje tabu kada muškarac ili žena imaju problem u seksualnom funkcionisanju. Kada dođe do bilo kog seksualnog problema kao najčešća, prva reakcija je izbegavanje seksa i izbegavanje razgovora o problemu – paradoks ove strategije je u tome što izbegavanje seksa još više učvršćuje problem, umanjujući šansu za rešavanje.

Seksualne disfunkcije mogu da se jave na nivou: seksualne želje (najčešća seksualna disfunkcija- odsustvo ili smanjena seksualna želja, tj. zainteresovanost za seks), uzbuđenja (erektilna disfunkcija), orgazma (prevremeni, odloženi orgazam, ženska anorgazmija) i bola (bol pri penetraciji, vaginizam, dispareunija).

Simptomi koji ukazuju na erektilnu disufnkciju su: značajna teškoća u postizanju erekcije; značajna teškoća u zadržavanju erekcije tokom odnosa, i slabljenje čvrstoće penisa. Da bismo dijagnostički govorili o postojanju erektilne disfunkcije potrebno je da postoji jedan od tri navedena simptoma, uz trajanje od najmanje 6 meseci. Takođe, u dijagnostici je značajno proveriti da li navedeni problem uzrokuje značajan stres osobi, kao i da li je možda  uzrok erektilne disfunkcije neka druga bolest ili problem.

Muškarci koji imaju erektilne probleme vrlo često imaju nisko samopoštovanje, smanjen osećaj muškosti, depresivno raspoloženje, često izbegavaju seksualnu aktivnost, dok njihova partnerka često ima smanjenu seksualnu želju i smanjeno seksualno zadovoljstvo.

Na seksualnu aktivnost generalno, kao i na erekciju značajno utiče anksioznost koja je najjači neprijatelj seksualnog uzbuđenja i erekcije, kao i strah od neuspeha. Zatim, utiču stresni događaji (briga oko posla, promena posla, briga oko dece, egzistencijalni problemi, smrt u porodici, gubitak, selidba i sl.), umor, pogrešna uverenja o erekciji (koliko normalno traje erekcija, da li je nužna za seksualni odnos, i sl.). Muškarci često misle da je intravaginalna penetracija nužna za orgazam partnerke. Iako je ovo (pogrešno) mišljenje često prisutno među muškarcima, istraživanja potvrđuju upravo suprotno – da, zapravo, mnogo manji procenat žena doživljava orgazam intravaginalno. Nije retko da i žene, takođe, misle da “nešto nije u redu“ ukoliko ne mogu da dožive orgazam intravaginalno. Statistika pokazuje da žene značajno češće doživljavaju orgazam klitoralno, a ne u penetraciji.

Skoro revolucionarno novo iskustvo za muškarce i parove u terapijskom radu je upoznavanje sa činjenicom da mogu imati zadovoljavajući seks bez erekcije, i da zbog problema sa erekcijom ne moraju odustati od seksa. Seks sa erekcijom je jedan od načina seksualnog odnosa, ali ne i jedini zadovoljavajući način. U terapijskom radu sa parom terapeut radi na proširivanju značenja o seksu, i podržava par da radi na pronalaženju različitih obostrano prihvatljivih načina za uživanje i zadovoljstvo u seksu. Ova intervencija par fokusira na postizanje zadovoljstva i uzbuđenja, a ne primarno na erekciju. Defokusiranje sa erekcije zapravo smanjuje anksioznost u vezi sa teškim i opterećujućim pitanjem za muškarca, ali i za ženu – hoće li erekcija biti postignuta – i paradoksalno posledično vodi poboljšanju erekcije.

U terapijskom radu, normalizacija i “rasplašivanje“ pojedinca i para, baziranim na znanju i činjenicima o seksu i seksualnosti, važna su terapijska intervencija. Informacije i uverenja o seksu često su pogrešna i vode ka nastajanju problema i njegovom održavanju. Problem sa erekcijomk, pored prevremene ejakulacije, je jedan od čestih problema sa kojim se muškarci javljaju na terapiju, a jedna od najraširenijih predrasuda u vezi sa ovom disfunkcijom ili teškoćom je, da par ne može imati seksualni odnos bez erekcije. Ova predrasuda dovodi do ozbiljnih komplikacija i problema u partnerskom odnosu kako generalno, tako i na polju seksualnosti. Par, najčešće, kada postoji problem sa uspostavljanjem i/ili održavanjem erekcije počne da izbegava seksualne odnose. Paradoks je u tome što izbegavanje seksa, vodi održavanju problema sa erekcijom, i paralelno pojačava loša osećanja i kod muškarca, i kod žene. Muškarac često ima osećanje krivice jer ne može uspostaviti erekciju, zbog čega po njegovom, a često i njenom, uverenju ne mogu imati seksualni odnos. Jer, po njihovom uverenju i znanju – obavezno podrazumeva penetraciju i koitus. Partnerka, takođe, često ima osećanja krivice pitajući se da li je ona uzrok problema sa erekcijom, da li je dovoljno privlačna partneru, te da li kada ne može da postigne erekciju, ustvari ne želi seks sa njom. Navedena pitanja i teskobna osećanja, upotpunjena izbegavanjem seksualnih odnosa, izvesno održavaju problem sa erekcijom, učvršćujući bolno uverenje muškarca da taj problem nikada neće rešiti. Da erekcija za dobar seksualni odnos nije presudna i dovoljna govori u prilog činjenica da, postoje parovi koji imaju nezadovoljavajući seksualni odnos iako muškarac nema nikakav problem sa erekcijom. Dobar i kvalitetan seks je mnogo više od „ukrućenog penisa“. Ova perspektiva gledanja na seksualnost donosi mnogo više uživanja, bliskosti i zadovoljstva u seksu za mnoge parove, i produžava trajanje seksualnog odnosa do duboko u starost. Ako bi muškarci svodili seks samo, ili dominantno, na dobru erekciju svaki drugi muškarac nakon 40-te godine ne bi imao seks! To, svakako, nije realnost seksualnog života partnera, a ni perspektiva koju parovi žele da biraju.

Seks, kao sastavni deo života, partnerima treba da donese uživanje i bliskost. Seks ne treba, i ne mora, da bude polje dokazivanja muške snage i moći. Paradoksalno, fokusiranje muškarca na obavezno postizanje erekcije i „dokazivanje“snage i moći kroz potenciju, jedan je od faktora koji može dovesti do problema sa erekcijom. Neki muškarci imaju problem da uspostave i/ili održe erekciju u početku nove veze, a kada uspostave bliskiji odnos problem nestaje, što upravo potvrđuje koliko je erekcija osetljiva na psihološke faktore. Činjenica koju muškarci treba da znaju je, da je skoro svaki muškarac bar jednom u životu imao problem sa erekcijom – bilo da je imao problem u uspostavljanju ili održavanju erekcije, ili gubljenje erekcije u neželjenom trenutku. Takođe, rezultati istraživanja potvrđuju da svaki drugi muškarac između 40. i 70. godine ima neki problem sa erekcijom. Poznavanje ovih činjenica, vrlo je značajno za muškarce jer im pomaže da teškoće sa erekcijom dodatno ne problematizuju, već da ih posmatraju kao normalnu, očekivanu, ali prolaznu fazu. Muškarci impotenciju, čije je značenje nedostatak moći i snage (uobičajeno, kao suprotnost pojmu “muškost“), doživljavaju visoko uznemirujućom, izazivajući depresivna stanja, anksioznost, stid, pa čak i prestravljenost. Impotencija često utiče da se muškarac oseća “manje muškarcem“. Muškarci na terapiji svedoče o navedenom doživljaju, kao i o tome da se osećaju nekorisnim, beznadežnim, da “više nema ništa“ od njega, da nikada ponovo neće uspostaviti erekciju, niti da će imati seksualni odnos. Navedena osećanja govore kakvu težinu problem sa erekcijom predstavlja za muškarca, ali i partnerku.

Erektilni problemi (disfunkcija) mogu biti rešavani na različite načine. Načini rešavanja zavise od postojanja uzročnosti organske i/ili psihološke prirode, i u skladu sa tim problem se može tretirati: medicinski (lekovi, intervencija, pomagala i dr.), seksualnom terapijom (podrazumeva puno vežbi i učenja kako individualno, tako i u paru), i kombinacijom oba pristupa.

Više o terapiji erektilne disfunkcije će biti u nastavku teksta…