PITALI STE:

Upisala sam medicinu i ubrzo shvatila da to nije ono što mene ispunjava. Htela sam još u drugoj nedelji fakulteta da odustanem, ali nisam jer me je bilo sramota da tako nešto saopštim svojima. Upisavši ovaj fakultet kao da sam se ugasila. Ne prepoznajem sebe. Tokom predavanja sve mi je dosadno. Jedino mi se dopao jedan izborni predmet. Čini mi se da učim manje nego ikada. Postalo mi je svejedno. Sve mi je nekako apstraktno i nerazumljivo. Obraćam vam se jer želim da promenim fakultet, ali opet imam strah od neuspeha. Nekako mislim da bi nabolje bilo da pobegnem od svih smerova medicine. Ponekad razmišljam o pravu, a opet me strah da će mi i tu biti dosadno. U srednjoj školi nikad nisam volela sve predmete. Moj veliki problem je što ni jedan predmet ne volim u potpunosti. Kada me nešto interesuje ja se dajem sto posto, a kada ne, džaba sve. Kako da znam koji je fakultet za mene? Šta da radim? Samo sam sigurna da ne želim da studiram medicinu.

ODGOVORILI SMO:

Imamo utisak da na pitanje koje postavljate (Šta da radim? Ali sam sigurna da ne želim studirati medicinu.) istovremeno i sami dajete odgovor (… želim da promenim fakultet ali opet imam strah od neuspeha.) To je potpuno uredu i sasvim je OK da se oko bilo čega u životu predomislite. Ono što nam se iz vašeg pisma čini je da je u odluci koja vam predstoji ravnoteža osećanja i razmišljanja malo neravnopravna u korist osećanja.

Strah od neuspeha je veoma uobičajena pojava kod ljudi uopšte, a posebno kod mladih ljudi na početku akademske karijere. Međutim, tu postoji jedna mala zavrzlama. Ako ga uopšte ne osećate, postoji šansa da doživite neuspeh jer donosite odluke ignorišuči rizike za različite neprijatne okolnosti. Isto tako, ako ga osećate previše, stvorićete sebi toliki nivo strepnje i zabrinutosti koji će vas osujećivati da uopšte bilo šta i odlučite, a vreme i prilike prolaze pa ih propuštate. Drugim rečima, kao i sa svim drugim emocijama, sa strahom od neuspeha treba biti umeren pa nam onda može čak i pomoći da donesemo prave odluke i kvalitetno procenimo rizike i potencijalnu korist od izbora koje činimo.

Nažalost, svaki izbor koji u životu načinimo ima svoje i pozitivne i negativne strane, iako smo mi ponekad skloni da primećujemo samo pozitivne ili samo negativne. Ali ako pokušamo da sagledamo situaciju u kojoj se nalazimo na takav način da primetimo i razmislimo o obe strane medalje, odluku ćemo doneti sa daleko manje emocija i daleko više razuma, odnosno procenićemo situaciju realno.
To što nešto ne znate uopšte nije problem jer je ideja studiranja da naučite nešto što ne znate, jer se sve može naučiti. Ali jedno je sigurno istina – štagod da studirate, imaćete i dosadnih i zanimljivih predmeta. Dakle, to što vam je poneki predmet dosadan svakako nije dovoljan razlog za odustanak od studija. Ako je to ipak većina predmeta, to je već druga stvar.

Kao što smo već ukazali, čini se da ste trenutno daleko više usmereni na emocionalno rezonovanje. To bi značilo da daleko veći značaj pridajete onome što trenutno osećate povodom svojih studija, a relativno mali nekim drugim ktiterijumima. Svakako, kriterijum afiniteta, odnosno u kojoj meri vam se (ne)sviđa trenutna situacija je važan, ako ne i presudan. Međutim pored njega postoje i drugi kriterijumi o kojima je jednako važno voditi računa. Na primer, kriterijum praktičnosti, odnosno koliko je za vašu budućnost praktično i isplativo da nešto studirate – da li ćete moći da nađete posao, imate li već sada ideju gde bi i šta bi radili, koliko mislite da ćete zarađivati i tako dalje. Dalje, tu je i kriterijum izvodivosti – da li imate materijalnih mogućnosti da studirate to što želite u gradu koji želite, morate li raditi paralelno sa studijama (što je za studente medicine gotovo neizvodivo) i tako dalje.

Ono što je apsolutno najvažnije je da kakvu god odluku donesete to bude u skladu sa vašim potrebama, željama, ambicijama, planovima sa kojima se roditelji mogu u većoj ili manjoj meri slagati, ali da odluka bude vaša, a ne njihova. Ključno je da skupite hrabrosti i razgovarate otvoreno sa njima. To će možda biti malo teško, ali je neophodno da sa njima porazgovarate o svojim problemima, jer zaista nema čega da se stidite. Sve i da ste doneli pogrešnu odluku prilikom upisivanja fakulteta – pa šta! Svi mi imamo pravo na grešku i pogrešan izbor, pa i vi. Tek kada malo ,,izluftirate” osećanja povodom ovih dilema, biće vam daleko lakše da donesete odluku. Zasad nam se čini da vas upravo osećanja blokiraju da o svemu dobro razmislite. Njih dakle treba sebi dopustiti, doživeti i podeliti sa nekim, pa će onda praviti daleko manji problem i zamagljivati razmišljanje koje je u ovoj situaciji ključno.