PITALI STE: 

Moj problem već duže vreme je u tome što kada izvučem ispitno pitanje ničeg ne mogu da se setim, kao da mi je mozak u tom trenutku prazan, a minut pre sam ponovila to i znam da znam. Kada izvlačim pitanje ja u sebi razmišljam kako ću ga znati, da li ću ga znati, stah me je da se ne osramotim i da ne uspem da odgovorim sve. Po neki predmet učim nekoliko puta i na kraju ništa ne uradim. Posle toga plačem kao kiša i pričam stalno zašto ovo meni mora da se desi.

ODGOVORILI SMO:

Razumemo da vas situacija (ne) polaganja ispita u nekom dužem kontinuitetu frustrira.

Krenula bih od kraja vašeg obraćanja gde pišete: ,, …plačem kao kiša i pričam stalno zašto ovo meni mora da se desi.“ Uverenje da to vama MORA da desi je nešto što je greška u načinu na koji razmišljate, kao što je i plakanje ponašanje koje ne pomaže polaganju ispita. Uzmite indeks i pogledajte sve ispite koje ste do sada ispolagali. Izgleda da ranije niste morali da padnete, a da ste sada iz nekog razloga odlučili da padate. Bilo bi korisno da se prisetite još protivdokaza u prilog tome kako ranije niste morali da padnete na ispitu. Kvaka je u tome da ste već pokazali efikasnost u polaganju ispita, a onda ste sa onim mora da mi se to desi na neki način zabranili sebi uspešnost u polaganju ispita. Dalje, da bi ste pali na ispitu vi sebe zaplašujete do te mere da ne možete da se setite odgovora na sledeći način (ponovo citiram vas): „Kada izvlačim pitanje ja u sebi razmisljam kako ću ga znati, da li ću ga znati, stah me je da se ne osramotim i da ne uspem da odgovorim sve.“ Zaista ne možete unapred znati da li ćete znati odgovor, smete da ne znate sve i na kraju pa šta ako vas i bude sramota, a položite ispit? Sve u svemu svakako ćete preživeti, a to je najbitnije. Takođe, jedna od mogućih ideja kako rešiti problem je odete na ispit i namerno padnete.

Nadamo se da će jedan od dva ponuđena pristupa rešavanju vašeg problema dati pozitivan ishod.

Takođe, na raspolaganju vam je i stručna pomoć psihologa koji se bave tretmanom ovakvih problema.