Pre svega, predstavićemo vam jedan mali „ogled“: Grupa ljudi je upitana koji je njihov horoskopski znak. Nakon nekog vremena su dobili kartice sa opisom glavnih karakteristika njihovog znaka, a potom je od njih traženo da procene u kojoj meri se ono što je napisano odnosi na njih. Zanimljivo je da su se svi u velikoj meri identifikovali sa onim što je napisano i  prepoznali sebe i svoje osobine u opisu glavnih karakteristika svog horoskopskog znaka. Još zanimljivije je što su svi učesnici, bez obzira na horoskopski znak, dobili isti tekst! Pitate se: Kako sad to? Odgovor leži u nečemu što su psiholozi nazvali Barnum efekat.

Barnum efekat je među prvima istražio psiholog Bertram Forer, te se otuda ovaj efekat naziva i Forerov efekat. Ova pojava se može definisati kao sklonost ljudi da se indentifikuju sa nekim uopštenim tvrdnjama, koje kao takve mogu biti tačne za velik broj ljudi, no osoba je uverena kako se to (isključivo) odnosi na nju lično. Forer je ovaj fenomen dokazao kroz svoje istraživanje u kojem je svojim studentima zadavao test ličnosti, a potom je svakom od studenata, nezavisno od njihovih odgovora na tvrdnje vratio isti, uopšteni feedback. Preko 80% studenata je kasnije evaluiralo feedback kao tačan, odnosno povratna informacija u kojoj je opisana njihova ličnost je od njih procenjena kao tačna. Ovo orginalno istraživanje je prvi put sprovedeno davne 1948. godine, i od tada (uz manje ili više varijacija) ponovljeno više puta, a nalazi su i u kasnijim studijama replicirani.

Kakav je to „uopšteni“ feedback, kako bi to zapravo moglo da izgleda? Zamislite, na primer ovakav opis ličnosti „Vama je stalo da se dopadnete drugima, ali opet umete da budete samokritični. Iskreni ste, ali umete da prećutite ukoliko procenite da Vam situacija može naneti štetu. Ukoliko nešto jako želite, uporni ste da to i ostvarite. (…)“. Vrlo je verovatno bi se osoba složila sa tim kako navedene tvrdnje u potpunosti (ili makar u velikoj meri) važe za nju i opisuju njenu ličnost. Ono što je međutim činjenica jeste da bi se u ovako opštem opisu ličnosti mogao prepoznati veliki broj ljudi, te bi nam u npr. psihološkoj eksploraciji ličnosti i razumevanju konkretnog pojedinca ovakav feedback bio u velikoj meri neinformativan, upravo zbog svoje nespecifičnosti. Uz opštost koju ovakve tvrdnje nose, dodaje se i „zrnce“ laskanja, pa se čini da je ovo dobitna kombinacija koja dovodi do toga da ljudi sa oduševljenjem i olako prihvate ovakve opise kao veoma lične i za njih tačne. Ovakom vrstom (moglo bi se reći i) manipulacije se neretko koriste astrologija, hiromantija, grafologija, tarot majstori, „vidovnjaci“, i sl., pa se pojedincu može činiti da su ove pseudonauke i parapsihološke pojave zapravo veoma utemeljene i tačne.

Činjenica da Barnum efekat kao pojava postoji i „radi“ navela je psihologe da se zapitaju zbog čega uopšte postoji ova zajednička karkteristika ljudi da olako, nekritički i sa izvesnim oduševljenjem prihvataju uopštene tvrdnje koje važe za (verovatno) sve ljude, kao da se odnose na njih lično. Prva stvar koja ide u korist Barnum efektu, jeste da su ljudi skloni da u samopercepciji ne budu sasvim objektivni, već se u izvesnoj meri opažaju kao da jesu ono što bi želeli da budu. U tom kontestu bi opšta izjava poput „Iskreni ste (osim kada…)“ ili „Veoma ste uoprni (kada…)“ bila nešto sa čim bi većina osoba mogla da se indetifikuje, jer time gradimo i učvršćujemo sliku sebe kao pozitivne osobe koja ima socijalno poželjne osobine. Takođe, ljudi su skloni da vrlo selektivno primaju/biraju, tumače i pamte informacije, kako bi očuvali određenu sliku o sebi. Zamislimo osobu koja ima uverenje da je vrlo zabavna i inteligentna, i da ista ta osoba dobije povratnu informaciju u samo jednoj reči, na primer kako je čudna. Ona će vrlo verovatno ovo interpretirati kao znak svoje posebnosti i lucidnosti, a ne kao nešto što je negativno konotirano. Uz svu opštost koju Barnum efekat sam po sebi nosi, ovde se pravi još prostora da osoba u skladu sa svojim željama, preferencijama, vrednosnim sistemom, itd., dodatno reinterpretira povratnu informaciju, a onda kao takvu uglavi u svoj referentni okvir i prihvati je kao za nju tačnu. Takođe, ljudi su u konstantnoj potrazi za smislom i u velikoj meri netolerantni na neizvesnost, pa će često kako bi shvatili sebe, druge ljude, ili uopšte životne okolnosti, biti spremni da prihvataju neproverene informacije koje bi mogle da „popune“ rupe u njihovom razumevanju. Ovo su samo neki od razloga koji pomažu da shvatimo zašto uopšte postoji opisani fenomen.

O svemu ovome je važno voditi računa jer čini se da na Barnum efekat nismo imuni, a da se sa istim vrlo lako može manipulisati (setimo se samo da neki ljudi razvijaju biznis i profitiraju, a da u suštini daju informacije koje su zapravo Barnum efekat). Zato vrlo pažljivo i kritički, makar u meri u kojoj je to moguće, sa informacijama koje dobijamo sa raznih strana. A, ukoliko Vam i posle ovog teksta ne mine želja da idete kod astrologa, vidovnjaka, numerologa i sl., setite se – sve vi to već znate i sami! 🙂