Prvi deo blogerskog serijala o naučnim zabludama, čiji žanr je bio vestern, a glavnog junaka igrao Klint Istvud smo započeli pitanjem „Da li biste poverovali u članak u novinama u kojem piše da lepši ljudi imaju veće šanse da dobiju žensko dete?” To što smo odabrali Klinta nije bila slučajnost, budući da kod njega ćerke vode u razmeri 5:2. Šalu na stranu, iako smo želeli ovim pitanjem da vas isprovociramo, verovali smo da ćete pre ili malo kasnije sa lakoćom odbaciti ovu novinsku zabludu. Ono što vam kao pitanja nudimo u ovom delu serijala, koji već prelazi u naučnu-fantastiku sa Harisonom Fordom i njegova četiri sina i jednom ćerkom je sledeće: 1) da li verujete u naučna istraživanja koja pokazuju da inteligencija doseže svoj maksimum negde oko 24. godine, da je stabilna do 30., a da nakon toga pada – u početku polako, a kasnije sve stmoglavije, 2) šta biste rekli na rezultat istraživanja da zadovoljstvo brakom opada tokom vremena, čineći parove sa adolescentskom decom i starim roditeljima najnezadovoljnijim, a da kasnije sa starenjem i odlaskom dece iz kuće dolazi do rasta u zadovoljstvu brakom? Ukoliko ne znate da li biste poverovali ili ne u rezultate ovih istraživanja, ne treba da brinete, jer je i akademska zajednica dugo verovala u njih, a kasnije se predomislila. Međutim, budući da je u pitanju žanr naučne-fantastike morali smo da vam spremimo mnogo uzbudljivije i neizvesnije dileme, zaplet i kraj.

Rezultati istraživanja koji su sprovedeni tokom 60-ih i 70-ih godina prošlog veka, a koji su dugi niz godina predstavljali reper u istraživanjima inteligencije su pokazivali gorepomenuto – prvo se verovalo da se vrhunac inteligencije doseže sa 13, 15 i na kraju sa 24 godine, ali ono što je bilo zajedničko svim ovim istraživanjima jeste to da nakon vrhunca, sledi vrlo kratak period stagnacije i onda pad različitog intenziteta, u početku sporiji, a tokom proteka godina sve brži i brži. Sa druge strane, istraživanja u oblasti partnerskih relacija su zaista pokazivala da, iako zadovoljstvo partnerskom relacijom biva visoko na početku braka, ono vremenom sve više opada dosežući plato u periodu kada su deca u tinejdžerskom periodu, te da potom raste nakon odlaska dece iz kuće. Ukoliko ste roditelj tinejdžera i u svojim kasnim četrdesetim ili ranim pedesetim – nemojte da očajavate. Problem kod ovih istraživanja je bio to što su oni sprovedeni kros-sekciono (transverzalno). Transverzalna istraživanja u jednoj vremenskoj tački ispituju različite grupe ljudi, različitog uzrasta i zaključuju o promenama tokom vremena tako što upoređuju te grupe koje pripadaju različitim starosnim kategorijama. To bi značilo da se odaberu ljudi koji pripadaju različitim generacijama, na primer generaciji srednjoškolaca, studenata, njihovih roditelja i baki i deka, te da se potom poredi njihova inteligencija ili zadovoljstvo brakom, a na kraju zaključuje o promenama tokom životnog ciklusa. Drugačiji istraživački dizajn kojim se mogu ispitati ova dva pitanja jeste longitudinalna studija. Takve studije podrazumevaju da se ista grupa ispitanika prati tokom dugog niza godina ili tokom celog života, odnosno da se u ovim primerima promene u inteligenciji i zadovoljstvu brakom beleže kod istih ispitanika tokom vremena. Ono što se dobilo u istraživanjima ove dve teme, kada su istraživanja sprovedena longitudinalno će obradovati naše pedesetogodišnjake sa decom tinejdžerima. Longitudinalne studije daju jake dokaze da neke intelektualne sposobnosti ostaju stabilne tokom srednjih godina, dok neke druge sposobnosti svoju stabilnost pokazuju i tokom šezdesetih godina. Sa druge strane, 35 godina duga istraživanja zadovoljstva brakom pokazuju da je ono stabilno tokom vremena i da su variranja tokom života minimalna i nezavisna od životne faze u kojoj se par ili osoba nalazi.

Na šta bi onda mogla da ukazuju istraživanja o padu inteligencije već u tridesetim i lošem braku već posle prve decenije zajedničkog života? Ova istraživanja ukazuju na to da postoje razlike u generacijama, odnosno kohortama. Ukoliko uzmemo podatak da su te studije sprovedene tokom 70-ih godina prošlog veka, dobijamo podatak da je generacija onih koji su na vrhuncu, odnosno onih koji su tad imali 24 godine rođena 1946. godine, a da su oni koji su imali trideset, četrdeset, pedeset i više godina rođeni u periodu pre, tokom ili između dva svetska rata. Taj rezultat bi mogao da ukazuje na to da se obrazovanje tokom tog perioda naglo menjalo i da su zaista oni koji su rođeni 1946. godine imali najbolje uslove školovanja, da su najduže školu pohađali ili da su u svom iskustvu najčešće prethodno imali dodira sa takvom vrstom testova. Sa druge strane, moguće je da je u istraživanjima koja su sprovedena 1975. godine generacije starih i mladih bile zadovoljne svojim brakom, a generacije ljudi sa srednjoškolskom decom i prema transverzalnim studijama već ugroženom inteligencijom, nezadovoljne partnerskom relacijom. Međutim, to nam ne ukazuje na promene tokom vremena, već da je moguće da su te srednje generacije percipirale svoje relacije manje zadovoljavajućim budući da su u pitanju bile tranzitivne generacije po pitanju polnih uloga. Odnosno podaci transverzalnih istraživanja nam mogu govoriti o razlikama među generacijama, ali ne i o promenama tokom života. Da bismo registrovali promene tokom vremena, moramo da budemo upoznati sa različitim istraživačkim nacrtima, njihovim ograničenjima i naučno fantastičnim mogućnostima. Da ne bude zabune, mislimo o naučnim mogućnostima koje su fantastične.

Ukoliko želite da naučite kako da ne pravite ovakve greške tokom sprovođenja istraživanja, kao i da savladate odgovarajuće postupke statistikče analize podataka koje treba da obradite, uskoro ćete u SELF-u imati prilike da se priključite edukaciji iz primenjene statistike.